Српски сион

С тр . 368.

Б р . 23.

наЈСвечанијим начином у пуном страхопоштоваљу не изјаве. Па и православни српски иарод у земл.ама круне Св. Стевана, учествујући најискрепије у овој општој радости, с благодарним срцем бележи још један особени ч и н и р е в и ш и, е м и л о с т и В а ш е г Б еличанства, чин законског ујемчеља љегове народпо-црквене автономије, који се достојно ниже уз друге велеважне и спасоносне ч и н е у с т а в н е в л а д а в и н е В а ш е г В еличанства и од којег верни српски нравославни народ с правом очекује срећан препорођај своје цркве и својих просветних завода. У име српског православног епископата, клира и верног народа у најдубљем страхопоштоваљу усућујем се Вашем царском и апостолско-краљевском Величанству припасти с најпонизиијом молбом:

Да Ваше Величанство благоизволи најмилостивије иримити поданнчко-понизну изјаву наше на,јвеће захвалпости и наших молитава : да свемогући Бог В а ш е царско и апостолско-краљевско Величансто и Њено Велич а н с т в о, премилостиву краљицу нашу, верну сапутницу живота Вашег Величанства, аиђела хранитеља наше миле домовине, још дуго и предуго у постојаном крепком здрављу поживи на благо и срећу свих верних народа и поданика В аш ег Величанства. Који у осталом у подапичкој непоколебљивој верности и оданости остајем Вашег царског и апостолског краљевског Величанства У Карловцима 31. маја 1892. највернији и најпокорнији слуга и поданик: ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ с. р. Архиепискол и Митрополит Карловачки, Патријарх Сриски.

НАСТАВА СВЕШТЕНСТВУ ПРИ БЛАГОСЛОВУ БРАКОВА.

Саставио Димитрије Руварац, парох земунски.

Ж(идећи из протокола циркуларних, да је Арх. Карловачка Консисторија у целини носледљи пут пздала 1836. г. „Наставленије свј ашченству ири благослов ениј и бр ак о в" у 53 тачке, које је „наставленије" саставио тадашљи архиђакои и консисторијални бележник Апдрија Шагуна, потољи митрополит Сибиљски, а пре тога први и последљи пут, издао је 16. новембра 1772. год. тадашљи митрополит српски и архијепископ карловачки Јован Ђорђевић у 9 тачака „Н а ч и н б р а к о с о ч е т а н и ј а", кога је је ио налогу царском унутио на све енархије карловачке митрополије; уз то знајући, да многа и многа наређеља у поменутом „начину бракосочетанија" г Бор-

ђевићевом и „иаставленију" Шагунином, данашљим даном не важе; да су многа међу тим иова изишла; да има иагаих свештеника, који нису могли сазнати и који не знају сва наређеља која данас важе при благослову бракова, јер прво и ирво у богословији нису се предавала а тешко да се и данас предају, а и сваки се час нова издају, и да у самим цнркуларним протоколима — којих мало где има тачних и нотпуних — нису сва наведеиа и садржана: то сам се решио, да у целину скупим сва црквено-државна наређеља, која данас важе у Троједници ири благослову бракова, за источно-православне хригаћане. Како у Угарској постоје друкчија наређеља у погледу женидбе малолетних, то