Српски сион

Стр. 390.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 24.

тог калвинског исповедања. Учеии јерусалимски натријарх Доситеј, који је ради сакуиљања милостиње путовао по Влашкој и Бугарској, добро је био познат са тим клеветама, као и са особом и радом Кирила Лукариса и он се реши, да свима нокаже тврди и свечан доказ православља источне цркве. Сазвавнш сабор, предложи, да се на ново нрегледа „женевско исповедање", које буде и по трећи пут осуђено. А поврх осуђења буде на сабору састављено изложење православнога учења о цркви, тајнама и у опште о свима тачкама, у којима су заблудили протестанти и калвини. То изложење, као што се вели у саборском оиредељењу, сачињава не само изобличење неприј атељске клевете, „ради чије потврде они предлажу подметнуте, а уједно нечастиве главе некога човека по имену Кирила", него и „правило вере, које изобличава нове догмате". На тај начин сабор је јасно назвао калвинско исповедање подметнутим и тиме оправдао Кирила Лукариса, приметивши осим тога, да црква познаје само православнога Кирила Лукариса, а пикада га није сматрала кллгсинсткч|ш,и7, а .-)

2 ) При оцењивању живота и рада Кирила Лукариса имали смо пред собом осим автора, по коме овај чланак прерадисмо, Е. С м и р н о в а, још неколико историјских извора, као: Р1сћ1ег „Оег Раћтагсћ СупПиз Г<икап8 шн!

7.) Пајсије II., који је од год. 1726. четир нута заузимао патриј арангку катедру. Овај патријарх је знатан с тога, што је у првим годинама своје унраве издао саборне уредбе за иижи клир. Тим наредбама захтевало се, да се у свештегшчки чин уводе само образовани људи и . примерна живота, а уз то су одређене казне за нарушење тих одредаба. Те мере биле су изазване великом нуждом, јер се због нереда у прквепој управи и због недостатка школа врло често догађало, да су се свештеничка звања давала са свим неуким и простим људима. У нрво време по нроглашењу имале су наредбе Пајсијеве неке вредности, а за тим се опет терало по СТ&рОМ. (Наставиће се.)

зете 2еН" (Мипсћеп, 1862.); Бг Јоћ. А1го§ > , „НапсЊиећ (1ег Кћгсћеп^ебсМећ^е" (Вгев1аи, 1882.); Вг Јоћ. Не1пг. 'КшЧг „Аћп88 (1ег Клгсћеп^е8с1псћ1е" (МИаи, 1856.); ^е^кег ип<1 ЛУеНе^ *К1гећеп1ех1соп" (Вгеб1аи, 1884.); који сви описују Лукариса као пријатеља калвинизма. Но ваља приметити, да су католички писци узимали податке о раду Кирилову из језуитских извештаја; а протестантима иде у рачун, да га као свога присташу цртају. — Међу тим значајно је, да негда познати унијатски каноник и професор семинарије у Унгвару, А н д р е ј Балу^анс-ки, у свом делу „Истор1а и;ерковнан" (Беч, 1852.), Кирила Лукариса у обрану узима, доказујући, да су осуде против њега измишљене од језуита, или од калвина, који су му оно калвинско „Исповедање вере" подметнули. —- У осталом наша је задаћа, да верно наведемо опис цариградских патријараха по руском иризнатом иисду Е. Смирнову, по коме цели овај одломак прерадисмо. Пр. прев.

СА СВЕШТЕНИЧКИХ ЗБ0Р0ВА.*)

I. Свештенички збор протопресвитерата вршачког: Одржан је 29. маја о. г. у Вршцу у црквено-општинском здању, под председништвом окр. протонресвитера преч. г. Ђ о р ђ а В у к ашиновића. Пошто је најпре свршено у катедралној цркви „призивање св. Духа", свештенство се искупило у збор, те је извикало за председника г. окр. протопресвитера, а за неровође: Милутина Т р б и ћ а, протопресв. капелана вршачког и Димитрија Шајића, нароха мало-маргитског. После конститујисања, г. пред-

седник је отворио збор сходним говором п ставио на дневни ред саветовање о „нацрту правнла за удружење срн. нрав. свештенства митрополије карловачке". 3 б о р ј е предложени м у н а ц р т н р а в и л а у н а ч е л у б е з п р имедбе.усвојио и изјаснив се једногласно за свештеничко удружење, изабрао је из средине своје Стевана Бошков и ћ а, пароха вршачког и М и х а и л а Д р нд а р с к о г, иароха избишког за заступнике, који ће при предстојећој вел. свештеничкој скуп-

,*) Како се извештаји о одржаним свештеничким зборовима еве више множе, а уз то су обично и опсежно написани, то их због маленог простора овога листа не можемо саопштавати дословце и у пуној им опширности, већ само у изводу, као што ова три саоиштавамо. Од овога правила изузећемо за сад само записник о свештеничком збору протопресвитерата земунског, у коме су набројани разлози иротив свештеничког удружења. Тај записник не могосмо донети у овом броју због његове опширности, а скраћивати га не хтедосмо с тога, да нам се не замери, као да тенденцијозно не саопштавамо разлоге против свешт. удружења. За будући број ваљда ћемо добити извештај и са старо-бечејског свештеничког збора. У р е д н.