Српски сион

С тр . 392.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 24.

Посде тога узет је у претрес „нацрт правида за удружење срп. прав свештенства у митрополији карловачкој," те пошто је исти нацрт од члана до члана прочитан и расправљен, с в е штенство је исти нацрт усвојило као п р е д л о г, који ће се са неким изменама и допунама изнети пред велику свештеничку скупштину. За чланове који ће свештенство жабаљскога протопресвитерата на великој свештеничкој скупштини заступати, изабрани су нутем тајнога гласања: М и л о ш М. П а п н ћ и М и р о н Ђ о р1) е в и ћ. За тим је свештенство жабаљскога нротонресвитерата управило на Његову Светост г. Патријарха Српског Георгија од свих присутних свештеника с радошћу и поштовањем потписану ову з а х в а л н и ц у: Ваша Светости! Свештенство нротопресвитерата жабаљског, искунљено у манастиру Ковиљу, да тајну свештеничке исповести врши, не може пропустити ову прилику, а да се из дубине душе не захвали Вашој Светости, као својој врховној нрквеној поглавици, на томе, што је радо пригрлила ту давно же л>ену мисао, да и свештенство опште удружено ступи на поље јавног рада за пркву и народ свој. Истина — може неко злонамерно речима, па и штампом подваљивати Б а ш о ј С в е то с т и ове и оне замисли и смерове, које би се клониле на назадак цркве и народа нашег, — али досадаља дела Баше Светости живим и већ готовим чинима са свим противно томе сведоче —јер у опште у целој јерархији, а посебице у бачзастало кој епархији, ко заспало буди, ко креће и подиже из дубока сна и мртвила

— до ли Баша Светост, Својом иницијативом, Својим маром и радом за цркву и народ свој! ? Па пуно уздајући се — да ће од Баше Светости захтевани рад од свештенства, доиети и васколиком народу сриском битие користи, што ће и цркву у нови сјај обући, и свештенству стари углед дићи — изволите милостиво допустити још, да овде изјавимо своју дубоку захвалност и непоколебиву веру у добру вољу Баше Светости за народ, цркву и свештеиство — са ускликом из срца и душе: да Бог поживи С в е т о с т Б а ш у! Целујући свету Десницу, јесмо Вашој Светости У манастиру Ковиљу 9. (21.) јуна 1892. Искупљено на збору одано свештенство протопресвитерата жабаљског: Милош М. Папић, окр. прота жабаљски, Стеван Стевановић, парох ков. св. ивански, као перовођа. Васа ТеоФановић, парох чурушкн, као иеровођа. Мирон Ђорђевић, игуман ковиљски. Никола Бељански. парохгоспођиначки. Јаков Исаковић, парох лочки. Ђорђе Иванић, парох виловачки. Светозар Влашкалић, парох мошорински. Василије Поповић, парох мошорински Василије Вуковић, парох каћски. Светозар Гавриловић, парох горњоковиљски Павле Алексијевић, сист. парох помоћник жабаљски. Димитрије Ковачевић, нарох гардиновачки Сима Николић, парох ђурђевачки, Екил Степанов, нарох тителски. Пахомије Дамјановић, јеромонах ковиљски. Јосиф Рацковић, јеромонах ковиљски. Душан Петровић, парох надаљскн Ђорђе Михаиловић, парох доњо-ковиљски Васа Стојадиновић, сист парох. помоћник чурушки. Васа Јојкић, капелан жабаљски Гаврил Купусинац, ђакон ковиљски.

КИЖНИ ИШ1 (Наставак.) Проиоведник мора веровати, мора осећати, мора љубити, мора и сам имати у изобиљу свега, што жели и што му је задатак да и другима да. Колико нас је?! Такав ум, такво срце, такав дух био је ваистину епископ' ТеоФан Живковић. Био је необичан, редак, јединствен, н ако доста и загонетан владика нрема проиоведнику.

Но ми не ћемо да пишемо о њ е м у. За такво писање треба испитати многа „писанија". Не ћемо нисати ни критикуо„проповеднику" његовом, ни о њему као проиоведнику н говорнику. За све ово треба дубоке и дуге студије, доста времена. „Проповедник" је књига не само душе, срца и ума ТеоФановог, него је она донекле пснлетена