Српски сион

Е р . 24.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 393.

околностима, догађајима и чнг&еницама онога вре- I мена, краја и народа., у ком је оп деловао и ] живео ? и народа нашег целог, коме је оп био нееуђени иатријарх. А све то треба испитаТи, проучити и иросудити у хладовини објективитета, а не па жезн још ватрених осећаја. „Проноведник" ће чекати још евога судију и писца му. Он ће га и сачекати, јер о људима и говорпицима, као што је био Тео®ан ; генерације се интересују. А кад год се овај иађе, неће привидети ни неких мана у понеким његовнм беседама, ал' ће морати на сваком листу „проповедника" видети и великог говорника, одушевл>ена и умна ироповедника, који је достојан свога учитеља „златоуста" Никанора, слатког и нежног, а силног и јакога Грујића, којега је ђак ТеоФан у неким нијансама говорничког дара и полета и надмашио, ако се може дозволити, да горски извор, који се-бурно, а час „распасано" ломи кроз др вље и камење, надмаша тихи и благи, жуборећи и бистри поток, који се пружа кроз цветне ливаде међупланинске. Неће суђени судија превидети беседе на стр. 179 и „најлепше цвеће цркв. народне свести наше, духа и нарави" г. 1865; беседе на цвети (184 и 185) г. 1877; посланице свештенетву 1876 (462 и 464); спремљене беседе код отварања епарх. скуиштине 1888 (особито 500 и 502 стр.) и беседе на Божић г. 1890 целе. Али ће морати овековечити беседу на иосвећењу за карловачког епискона, и уласку у дијецезу, на Богојављење, на св. Саву I, II и IV., на Благовеети, на велики нетак, на ускрс IV. од пет реченица а силне ноуке, V, VI и VII, на Томину недељу, па Спасов дан, на Духове I и II., о црквеној стогодишњици II, на гробу владпке Никанора, Срб-Милутина, носланицу свештенству н пароду 1886, беседу код отварања еиарх. скупштине 1888. Суђеном ће критичару замаћи за око оно, можда нехотично, спуштање ирема „доле" (сТр. 184 и 185; 348); попуштање нрема свештенству (462 и 464); промена мисли од 1865 до 1888; оптимизам и песимизам, разочарење у многоме и бол 1890 .... али ће му на сваком листу светлити као сунце одушевљење ТеоФаново за веру и челичност борбе за њу, на онда, силан осећај великог му срца српског и племените душе пра-

I вославне, којој ће и црква и народ увек молити ; од Бога вечног и рајског насеља. И ТеоФан је био човек, — ал је био и Србин, православнн Епнскоп, проповедник и говорник, редак и велик. То ће му критика увек признати морати. А шта да речемо ми у приказу скромноме о њему као ироповеднику и говорнику? Морамо рећи бар ово. Уман је и речит, вешт и одушевл:.ен проиоведник и говорник. Мисао му духовита, реч крилата, дикција силовита, више пута несничка; Фигура дивна, полет снажан и сигуран, осећај буран, увек племеннт. Ретки су говорницн тако дубоких и многих мисли, тако бујног и плаховитог осећаја, тако огњеног и ватреног одушевљења и полета, а да никад не оскудевају у речи, изразу и Фигури. Бива, да „људима бурне нарави језик одрече службу баш онда, кад им највише треба, и једва је кадар муцати онда, кад они највише очекују". Тако беше н. пр. код Симе Сарајлије, али не код ТеоФана, којег је целивала вила Стражилова, и грлила увек вила Велебита,. Пљешевице и Капеле Шта више, изгледа нам, као да се у ТеоФану увек борила и надметала мисао, осећај и полет са дикцијом и колоритом и бојом речи. А резултат тога махом је, да читалац долазп у тај угодан и усхићен расположај, да не зна, да ли ће се више дивити дубљини мисли или висини иолета, огњу осећаја или бујици речи, снази израза или шару коло рита, те оевојен хармонијом свега тога, осећа се врло често подигнут у неке висине уживања и заноса, до којег подижу само велики говорници. Ваистину: „такве су ТеоФанове беседе, кад их човек само просто — мирно чита, а какве ли су оне (биле), кад их је он говорио, кад им је својим громким гласом, својим величанственим покретима и и.зразима давао све оно још, што се ни речима ни почивкама написати ни иопунити не да" ! ТеоФан је, како он оно вели: „распасана бујица" (131) и мисли и осећаја, и речи и полета. Та бујица је кад и кад тако силна и приеилна, да одрања са ума мисли, са срца осећај, са уста реч, са душе полет, — која или не прпличи енискону, или штети говорнику, сувише слободна, а гдекад прилично сувишна. Леиа и дивна места, а уједно и класична, није могуће побројати, јер свака беседа их има;