Српски сион

С тр. 394.

,СРПСКИ СИОН."

%

24.

а гдекоја се нредива и пресипа из дубпне философског и теолошког ума, миром православне душе и племенитошћу српскога срца пишчевог. Још ћемо да нагласимо, да је у поуци био учитељ прави. Не само да је знао све шта треба слушаоцу рећи ради добра његова, него је био у томе нослу и отворен, јасан н разумљив, а прећутао никад ништа није, што је пастви требало рећи, ма јој право и не било, што му је „духовноме граду" претило, а да га с' тога сиасе. А какав је био у карактеристици човека, пустићемо самог њега нека каже и потврди карактеристиком учитеља свога, неумрлог Никанора Грујића: „Један и једини био је у своме времену Грујић. Господару своме, који га је код сваке при-

лике одликовао наЈмилостивије, наЈВЈерниЈи поданик; домовини својој, што је светим моштима његовог завичајног еветитеља кршног иокојишта дала на грудима својим, најбољи пријатељ; јерархији српској најчвршћи и најсветлији стуи; имену свога материног млијека и језика најљепши нонос; био је покојник — човјечанетву човјек! Таква га познадоше и Барања и Сријем, и Бачка и Банат, и сва Горља Крајииа и Далмација; сви крајеви нашег црквено-народног завичаја, које је прошла његова родољупска (!) и научна радозналост, грлила његова српска душа, будила његова дивна пјесма, потресао његових народних небеса гром, његовнх златних уста апостолска ријеч" (Свршиће се.)

— 5

— (Извештај о радњи епарх. управе темишварске.) I. Седница епарх. консисторије темишварске држанаје18.(30.)маја1892.под председништвом Његовог Високопреосвештенства г. Никанора Поповића. Од расправљених предмета важнијц су ови: Извештен је Иван Алексић, свршени богослов из Арада, да му је министарство богочасти и јавне наставе дозволило, да и пре навршене 24. године живота свога може за свештеника рукоположен бити. —Извештен је јереј Живојин Милић, парох сочански, да му је саб. одбор годишњу мировину од 400 ®р. из јерар. Фонда дозначио, која ће му се мировина у течај ставити онда, кад парохија еочанска правилно попуњена буде, услед чега је за парох. место у Соки стечај расписан. — На извештај Дамјана Војновића, адм. нароха у Хрњакову, да је изасланик романске арадске консисторије, у присуству рекашког сОлгабирова, 3. (15.) маја о. г. у Хрњакову организовао ром. цркв. оиштину и исту позвао, да себи ром. свештеника и учитеља изаборе, — президијално умољено је вис. кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе, да горе поменути незаконити ноступак ром. арадске консисторије уништи и исту упути, да у будуће у опсег ове епархије не улета, и пошто од

минпстарства одговор још приспео ниЈе, то Је даљи поступак у овој .ствари до одговора минНг старског одложен, а президијално расположење на знање узето. — Нотврђен је избор јереја Стевана Мирковића за сист. парох, помоћника у Куманн. — Услед молбе Лазара Шушића, свршеног богослова из Мирковаца, сада учитеља у Витојевци, да у ову епархију примљен буде и да му се једна парохија у адмииистрацију подс.ти, умољен је нреч. МЦСавет за упутство, да ли ])ечени ЈГазар Шушић, пошто је само четир гимназијална разреда и богословију у Београду и Задру евршио, на сваку парохију без ограничења за иароха ностављен може бити. — Молба Сретена П. Јовановића, свршеног богослова из Сирига, којом ј 'е на место сист. иарох. помоћника у Св. Петру компетовао, издата је надлежном иротопресвитеру с упутством, да у уредно сазваној и редовној скупштинској седнпци на изјасњсње нозове цркв. оиштину св. иетарску, да ли жели молитеља, као јединог компетента, за сталног иароха. — Гекурс јереја Константина Гајковића, пароха В. Кикиндског, протнв овд. решења од 17. (29.) септ, 1891. год. послат је преч. митр. цркв. савету на друго-стенено решење. — Тужба Димитрија Николића, адвоката из Арада, да му нарох темишварско-