Српски сион

Б р. 25.

„СРДСКИ СИОН."

С тр . 411.

црква; да се слава имена Божиа и Царство Н^гово у народу утврђуе; да се о добру убогога народа нашега сваковрстна озбнлвна брнга отчннски воднтн започне; ПризнаванЉ, одт. свјго за иствшу свега што бм речено; тронуће духова и одушевленЉ иехт, за све нашто су, оввшт. говоромЂ, нозвапи, одекнуло е у обштегласноме „ Живш", Господииу Председнику реченоме. 2. Знак>ћи сборт, оваи: да постанакт, свон крепкоме п одважномЂ- пастонванго Вв1соконречест1гМппегт, Госнодина АрхЈмандрхта Гргетешкогт,, Германа Ангеличв, Патрјаршескогк, у нашеи Еиархш, Мандатара, приписати има; и осећагоћи, да ће, ет> престапкомв уединћногЂ рада Свештепо-пастглрскога, одђ скуплЉши сила и сложнога труда нашега, Света Црква Православна и вераиЂ народЂ далеко веће користи, у свакоме обзнру имати моћи; решава: са обштвшЂ сагласћмЂ: ВБпнехвалћноме Господииу Мандатару Патр1аршескомт>, за трудђ и настолванћ около увођап Свештеническјц у ЕпархЈи нашеп, сборова положенвш, у име овога сбора, односно накт> свештенства Протопресвитерата Сегединскогв, зћлне и Чистосрдне благодарности нанисЂ, кош, за насЂ све, чрезт, Господина Протонресвитера нашега подписанЂ, п дотичноме Господпну преданЂ бити има, иоднети. 3. Призната иствтна: да е тшредакЂ душа свакоИ вешти или да е преко иотребант, за успћхЋ свакогЂ рада, известаит. норедакЂ, нробуднла е, у сбору овомђ , обшту желго, себи устроиствеппа правила поставити; тога ради, едан г в присутнвхи члаиЂ, Јовант. Павловичв Ађанскш иарохт. полаже, у иисмену, на столђ сбора „предло1' г г. за уређенћ сборова Свештеническш Окружн СегединскогЂ," садржавагоћггг кромћ позива, сбору наменћггогв, и, далћ, дћловпога у обгггтности предозггачаа, (програма) у десетв одсћка, 29. устроиствеишгг ггараграФа; о коемЂ, кадк е у целоп обширности прочитанЂ, рћгпено бвг: да се таи, обширнгегЂ и пршЉжшегв о нћму размвгггтлан радп, у препису, целоме окружномт, Свештенству расношлћ, како би се у идућемЂ сбориомт> еасћдашо, о

садржимниа у истоме, рћшителпо вћће повесттг могло. 4. Упутству Господииа Мандатара ПатргаршескогЂ — тта оно, што е епархталнни с б ор ђ свештеническти, у НСаду 15. Ноемврта о. г. држаннвш, усвото, предлогв за држаггћ номћстпг.гтт црквенти сборова учипћпвш, изншавшемЂ, — одазвати се и одма тако радити обвезаннмЂ себе налазећи сборЂ ован, даде разпа, но недоволвнвша прттзиата, мненл о томе: како бн се сборови пом^стни устроити имали? Зато е рћшелто: сборове помћстне одма завести; тго пачигтЂ устроетш тгехт, ослонити, за садт., на благоразумлћ поединнхЂ Свештеника тако, да свакти у свотои обтитипи има ночети сборове држати, сђ лгодма, коти су за цћли, сбороввгма предозпачене: благочастноств, нравственоств и радиноств заузети; међутвгмЂ накЂ да се труди, пробудити заузетноств овакову кодђ већине, а и цћлога обпгтества свога. 5. Подражавати богоглаголивимЂ оружпицвгма ополчен1н Господнп: „КоспрЈАТн цјитх в*крк1 , шлел!х спасснјд /нечх д8\-овнкш иж« естк гллголк КожТи, ц ) е8ти ноз^к во уготоватпе к/1агов*ксткоЕлнЈА", есте света, савестн свештеникове ионаиближе тичућасе дужноств; овои одговорити: напалти. словеспо стадо, као водомђ, словомђ живнмђ, да вода та „вбдетх к-л нел1& источника кодк1 текбфТл г,'л жикотг, в^кчнкш", међу прва старанп свон увршћуе сборЂ ован •свештеническит: зато заклгочуе: да ће удвоитп трудолгоблћ у проповеданго светогЂ слова Божтп, настонти благовременио и безвременно да учини задоста, по могућству спла своти, овомђ главноме позвгву свомђ и оиоменн пеаломника говорећа: „влагов г кстите денк № дне спасенТЧ Иога нашегш". 6. Смерно призпае о себи искуилћно овде Свештетгство: да, ио природи човеческои, пада често у робованћ слабостима и „т/гкнТе гр^олговное"; да еветлоств, котомт. бвг му п ]>едЂ лгодма светлити требало, кадЂ и кадЂ потавнгое, -— владанћ му, кадгодђ, место сладка и вкусна зачина, землго горчиномв обасппа; и зато да му е потребпо, барЂ одт. годђ до г.одђ, о бпавллти у себи жпвотт. духовнни и