Српски сион

С ТР. 436.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 26.

мусаТургењева. Упореднакарактеристика." — Књижевна раснрава дра Стевана Павловића: Сима М и лутиновић С а р а ј л и ј а. Ж ивот, радња и слика му" — иоверенаје на оцену члану Сави Петровићу. — Драма из друштвеног живота, намењена „Летопнсу", с натписом: „Јасмина и Ирена" — издана је на нресуду члану Јовану Грчићу. — На основу оцене и препоруке Саве Петровића примљена је за „Летопис" књижевна расправа: „И. С. Тургењев", коју је написао проФесор Јован Максимовић, и писцу је одређена награда од 80 ®ор. из Фонда накиног. — Позваће се Људевит Вуличевић у Наиуљу, да пошље за „Књиге за народ" свој понуђенп спис: „Три нанасти". — Дело гроФа Л. Н. Толстоја у преводу Миливоја Максимовића с натписом: „Грчки учитељ Сократ" — издаће се одбору за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића. — Није се могла примити понуда. да „Матица" на српскомје.зику издаилустровано дело Лудовика Кубе: „Xа Сегпе Ноге", пошто нема за то одређеног Фонда. — Узет је на знање извештај управнога одбора, да је високо министарство иросвете и црквених послова одобрило о с н ов но писмо .за" стипендијску закладу Гавре Романовића, те ће се у своје време расписати стечај на два стппендијска места ; свако по 300 Фор. ? и то: једно за живописце и вајаре, а друго за слушаоце економских, обртничких и трговачких школа. Првенство на те стииендије имаће ученици родом из Вуковара.

чц ш ? ^ ш а а — (ј Милош Јанковић) протојереј и парох нов о-б еч еј ски, иреминуо је 25. маја т. ј. други дан Духова о. г. иосле мучног десетодневног боловања у 60-ој години живота свога. Милош Јанковић родио се 1832 године у Ст. Кањижп у Бачкој од оца Димигрија нароха Ст. кањишког. — Гимназијске науке слушао је у Сегедину и Баји а богословију у Вршцу. Године 1859. буде рукоположен за ђакона, а исте године и за пресвитера Епискоиом бачким Платоном Атанацковићем и придодат оцу своме за капелана. По кратком времену од Епископа иослан буде у Ј е г р у, да тамошњу нравосл. општину иослужи, где је 6 година провео, а где је уједно и нравне науке слушао; за тим оде у Срем у Илок, доцније до1>е у Сомбор за ка-

тихету на вишој девојачкој школи, а за овим за пароха у Мишколц. По прелазу у дијецезу темишварску, пробавивши кратко време у Меленци, буде изабран за пароха ново-бечејског 1885 год.; и тако све до смрти своје неуморно је радио у винограду господњем. Приликом одржане епарх. скупштине у Темишвару, буде изабран за члана консисторије у духовни ц администр. одсек. — Године 1890 буде тадањим Епископом Георгијем Бранковићем за протојереја произведен, а год. 1891 Његовом Светошћу патријархом Георгијем као администр. темишварске дајецезе „надбедреником" одликован. Погреб му је био 26. маја о. г. На погреб искупило се свештенство из околних места, да последњу пошту ода своме врлом другу. Из Вел. Кикинде дође пречасни прота окружни Ђорђе Влаховић и Јован Новаковић; из Врањева: протојереј Милош Рајковић, Младен Боберић, Милош Влашкалић и ђакон Ђорђе Бартулов; из Меленаца: Милутин Думић, Божидар Милошевић, Јован Јовановић и ђакон Милош Милошев; из Кумана: Петар Предраговић и Стеван Мирковић. При погребу беше му као својта, из Ст. Бечеја: Александар Поповић; а из Башахида: Петар Перић, који не чинодјејствоваше. У цркви, препуњеној народом без разлике вере и народности, свршило се свештеничко опело. На опелу опростио се са покојииком окр. прота "Борђе Влаховић. По опелу, и ако је време неугодно било, уз пратњу небројеног света, пријатеља и познаника покојникових, отпратисмо га вечној му кући, где бацисмо шаку земље на трошно тело његово и рекосмо: Бог да ти душу прости! Вечан ти спомен! Р.

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ. Богословско књпжевно друштво „Слога" у Срем. Карловцима примило је на, дар од књижаре госп. Арсе Пајевића у Н. Саду разнијех књига у вриједности од 35 Фор., а затијем у двије свеске — дивот-издања — „С р п с к е и л устроване новине" од год. 1881, 1882. и 1883. у вриједности од 30 ®ор. Племеннтом дароватељу овијем изричемо пајве^у благодарност. Да би дао Бог, да би то нослужило за углед свијем могућијем, на које је ово још младо и по срествима сиромашно друштво апеловало. У Карловцима 12. јуна 1892. Перовођа: Предоједник: Сава Војводић. Урош Марјановић.