Српски сион

БР. 26.

„СРПСКИ СПОП."

С ТР . 423.

01011 која је стављена у основни камен будуће нове резиденције у Карловцима, по.п МИ ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ, Б. М. НРАВОСЛАВНИ АРХИЈЕПИСКОН КАРЛОВАЧКИ, МИТРОИОЛИТ И ИАТРИЈАРХ СРПСКИ, ЊЕГОВОГ ЦЕС. И АИОСТ. КРАЉ. ВЕЛИЧАИСТВА ПРАВИ ТАЈНИ САВЕТНИК, И КРАЉ. СРПСКОГ ОРДЕНА СВ. САВЕ ВЕЛЕКРСТИИК. Дајемо на зпање онима, који ће после Нас доћи, ово што сљедује. Када оно године после рођења Спаситеља света 1690. многобројни српски народ после несрећног обрта рата са Турцима, у којем на позив блажене успомене цесара римског и краља угарског и хрватског, славонског и далматршског Леополда I. Великог уз царску и краљевску војску и Срби у покрајинама негдашње царевине српске учествоваше, своју нрадедовску домовину, а именито Стару Србију оставио, и получивттт и од истог славног и великодушног владара повластице од 21. Августа 1690. и 20. Августа 1691., под предвођењем свога врховног црквеног поглавара, блажене памети Арсенија III. Чернојевића, Архијепископа Пећског и Патријарха Српског у земље круне Св. Стеваиа ирешао беше у намери, једно да се уклони освети свога крволочнога угњетача, а друго да под моћном заштитом цесара римских и краљева угарских прибере и очува своју снагу за даље ратовање против неверника; и када се промислу Божијем тако свидело, да тај, у ове земље пресељени српски народ овде стално остане: основао је он заједно са својим сународницима, који се још од пређе у тим земљама у не малом броју настанили беху, митрополитску црквену област, којој први .*) Спсшеницу ову саставио је г. нар. цркв. и патр. тајник И. Ћ и р и ћ.

НИЦА архијеиискоиске, митронолигске и иатријарске жена дне 18. (30.) Јуна 1892.*) начеоник беше сам Патријарх Арсеније III. Чернојевић, и којој ио превишњем решењу од 4. Марта 1695. припадаху епископије и епархцје: сремска, темишварска и јенопољска, карлштатска и зринопољска, сегединско-бачка, будпмска и столно-београдска, мохачка и сигетска, вршачка, варадска и јегарска. Доцније се од тих еиископија и епархпја неке укинуше, а неке из те митрополитске области излучише, а опет с друге стране неке се нове подигоше и опет и од тих неке укинуше. Патријарх Арсеније III. Чернојевић као начеоник ове митрополитске области не имађаше сталне столице, иего пребиваше на изменце у Св. Андрији, и Ковину на острву Ченељу, у Сирчу у Славонији, у ман. Крушедолу и у Сечују у Барањи. Но после његове смрти би на сабору држаном 7. Јануара 1708. у ман. Крушедолу новопостављеном Архијепископу и Митрополиту Исаији Ђаковићу овај манастир одређен за митрополитску столицу, те остаде то и његовом прејемнику СоФронију Подгоричанину. После смрти овог иотоњег би Вићентије Поновић Хаџиловић од Јањева, еиископ будимски, дне 25. Априла 1713. за Архијепископа и Митрополита изабран и превишњим решењем од 2. Августа по рим. 1713. за таковога с тим опредељењем потврђен, да му Карловци буду стална архијепископска столица. Овде у Карловцима, где су се и до овог митрополита више пута расправљала дела српског народа, приреди поменути Митрополит Вићентије за себе скромну резиденцију у кући, која беше подигнута на југозападној страни дворишта. $