Српски сион

С тр . 424.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 26.

Но после н.егове смрти, пошто међу тим усљед срећног рата са Турцима год. 1716. —1718. Србија беше потпала нод власт цесара римског и краља угарског, буде избором Мојсеја Петровића Архијеиископа и Митрополита српског у Београду за митрополита карловачког митрополија карловачка - спојена са београдском, и како митрополит Мојсеј тако и његов прејемник Вићентије Јовановић становаху у Београду, али држаху двор и у Карловцима. Али кад Србија године 1739. на ново потнаде под турску власт, пресели се блажене намети Арсеније IV. Јовановић-Шакабент, Архијепископ пећски и иатријарх српски, којр! годиие 1737. са мпогим народом у област краљевина Угарске, Хрватске и Славоније пребегао беше, и који после смрти митрополита Вићентија Јовановића иостављен буде год. 1741. за архијепискоиа и митрополита карловачког, оиет у Карловце у резиденцију митрополита Вићентија Поповића, и подиже ту иа северном крају дворишта нову и пространу резиденцију, у којој становаше он, а носле њега п.егови прејемници: митрополити Исаија Антоновић, Павле Ненадовић, Јован Ђорђевић, Вићентије Јовановић Видак, и Мојсеј Путник све до год. 1789., кад ова тако звана пова резиденција огњем изгори. Новоизабраии Архиј еиискон и Митрополит карловачки Стеван Стратнмировнћ од Кулнииа изабрап на сабору у Темишвару дне 9. Новембра 1790. заузе ио ново скромну резиденцију Митрополита Вићентија, у којој за њиме живљаху архијепископн и митрополити и односно патријарси: Стеваи Стапковић, Ј осиф барон Рајачић — Брињски, Самуило Маширевић, Проконије Ивачковић, Герман Анђелић и иотписани смирени Патријарх. Но већ се митроиолит Стеван Стратимировић од Кулнина одлучио беше, да сагради нову, достојанству митрополита и но-

требама цркве и народа одговарајућу резиденцију, а пошто у изведењу те намере своје наиђе на неуклоњиве препоне, он уздајући се у боља времена и бољу срећу својих посљедника у митрополитском достојанству оставн на цел зидања митрополитске резиденције своту од 50.000 Фор. бечке вредности као •закла.ду. Савесним руковањем ове закладе порастао је њен канитал до конца године 1891. на 273.365 Фор. 79 пов. а. вр. И сада под срећном и уставиом владавином Његово]- царског и аиостолско-крал:>евског Величанства Франца ЈосиФа Првог, цара Аустријског, краља Чешког и Апостолског краља Угарског, Далматинског, Хрватског и Славонског, нод којом је православном српском народу земаљским зако 1 иима ујемчена аутономнја у пословима цркве, школе и на ове односећих се заклада, обзиром на то, што за зидање резиденције у иомеиутој заклади довољна новчана средства на расположењу стоје, приступио је потписани смирени Патријарх са нридоданим му саборским одбором као управом српских православних народно-црквених фондова и заклада извршењу нлемените намере архнјенископа и мптрополита Стевана Стратимировића Кулпинског, коме иека је вечита хвала и слава, од цркве и народа за његов велики дар! Зидање нове резиденције на дворишту, које обухвата простор обе старе резиденције, иоверепо је закључком саборског одбора од , 2 % Ја ' ,уара 1892. бр. СО. —гох 4. Феоруара х зап. сподииу Владимиру Николићу, архитекту кр. сри. миннстарства грађевина, који је и нлан за ту резиденцију сачинио, за своту од 208.357 Фор. 70 нов. Рушење најстарије резиденције, из које се кроз толи дуго време управљаше овопределна српска црква. и у којој се обављаху дела, која дубоко засецаху у религиозни, морални и иросветни живот срп.