Српски сион

Б Р . 26.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 425.

прав. народа, и ксуа јс била сведоком многих срећних и несрећних дана .српског народа, отпочело се 1. Априла 1892., а дапас је иоложеп овај од потписаног смиреног Патријарха освећени темељац-камен за иову резиденцију, коју ирепоручујемо :;аштити Свевишљега са тонлом молитвом, да

иа: Иреосвештени г. епискои вршачки Нектарије, од свештенства: г. г. Иларион Руварац, архимандрит гргетешки, и г Борђе Влаховић, окружни иротонресвитер В. Кикиндски; од световних : г. г. Данило Станковић, Др. Тодор Недељковић, Др. Никола Максимовић, Др. Бранко СтеФановић и

као што ће она бити далеко угледнија Навле пл. Еремић, а заменици им: Преосвештени г. епископ пакрачки Мирон, Јустин Коњовић, Ј осиф Јагић, и Михајло пл. Рогулић, и кад бијаху нар. цркв. чиновници при митроиолији: г. г. нар. цркв. и иатр. тајник Исидор Тшрић, подтајник Др. Ј1азар Секулић, Фишкал Др. Михајило Полит, I. књигово1>а Владимир Јовановић, II. књиговођа Александар Деспотовић и благајник Јован Симеоновић-Чокић, заменикгл. школског реФерента Никола Вукићевић. Нека милостиви Бог благослови ово де-

од старих — тако и живот цркве и народа српског буде сјајпији, срећнији и угледнији од досадањега. Положен је пак овај темељац-камен за срећне владе ГБеговог царског и апостолског краљевског Величанства цара и краља Франца ЈосиФа Првог, кад бијаше кр. уг. мииистар-председником Преузвишени г. гроФ Јулије Сапари, Баном краљевина Хрватске и Славоније Преузвишени г. гроФ Драгутин Кхуен-Хедервари; кад унрављаху српском православном митрополпјом карловачком и епнскопијама српским: иотписани смирени архијенископ, митрополит и патријарх Георгије, епискон вршачки Нектарије Димитријевић, епископ пакрачки Мирон Николић, еиископ темишварски Никанор Поповић и епископ горњокарловачки Михајило Грујић, а удове бијаху епархије бачка и будимска; кад бијаху чланови саборског одбора, од еписко-

ло руку човечиЈих ! У Карловцима 18. (30.) Јуна 1892, Горе поменути смирени архијенископ, митрополит и патријарх: Георгије Бранковић с. р. II а т р. и н а р. цркв, тајник: Исидор Ћирић с. р. витез цес. аустр. реда Франца Јосифа, командер срп. краљ. реда Св. Саве, нар. застуиник на хрв. слав. земаљском и угар. држ. сабору.

коју је говорио г. Милан Боберић, нарох кулски, у солборском св. Ђурђевскод храму, приликом свештепичке исиоведи, о Видову-дне 1892. године.

Ео ИД1А ОТЦЈ н скта ii ск. д8)(л. „Нико пе омрзиу кад на своје тело, него га храни и грије." (Носл. Апост. Павла ЈеФес. гл. У. стих 29.) Нречасна господо, богољубазпи верни! По учењу св. наше православне цркве, човекаје Вог створпо, и дао му душу п тело; те се тако сваки човек састоји из душе и тела. Нрема томе, ми људи, као хришћани, имамо двоструку дужност старања о себи, наиме: дужност је наша ста-

рати се о души својој исто тако, као и о телу своме. Свакн православпп хришћании мора ово двоје у хармоничној свези одржавати, мора о обојима подједнако очински се старати, бринути. Не сме једно другоме претпостављати — не сме се једно, другоме за љубав, занемарити, напустити. Иа да ли ми људи, у животу своме, заиста тако и постуиамо ? Да видимо!.... На основу горњих речи св. Апостола Павла, заиста нема човека, којп се неби