Српски сион

В р . 28.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 473.

Обично се оставља без превода; но прм том добија наставак ас1јес11У1 с1епош1на11У1, који одговара захтевима овога иди другог језика, као и[то то ноказују преводи: латински (Кагагаеиб и Ка/атеннв), сирски (поцроио), арапски (насириун), словенскн ; руски (назорЕИ и назарАнинх), а такође и коптски, арменски, грузински и етиопски, о чему је саонћио про®есор В. В. Болотов. Лутер у свом преводу, оеим Мт. II, 23, где је употребио реч Кагагеппк, у осталим местима Ха^шрасо$ и Ка^ар /јуој преводи речима уоп ј ^ГагагеЉ (Јеви уоп ЖгагеШ), премда је опет у Дел. Ап. ХХ1У, 5 уиотребљено ,Дег 8ес1е с1ег Хахагепег". Вероватно, нод утицајем Лутерова, а и Јеронимова (код кога је, осим Мт. II, 23: Хагагаеив, увек Хагагепив) превода, западни коментатори назив „Ха^сорасо?" и ,Да^арт]уо$", обично схваћају у смислу гентилних адјектива т. ј. „Становник Назарета". Такав је, зацело, непосредни смисао овог назива, дакле изрично појмио Пилат и онај војник, који је писао напис за крст, за које је Распети био „етановник Назарета". Али осим непосредног, и други дубљи смисао сједињивала су с тим називом она лица из сувременог Исусу Христу народа израиљског, која су видела у њему Месију или великог пророка, који је дошао да врати остатак израиљев (уп. Ис. Х1ЛХ, 6: нецуре исраел) и да установи царство Давида, оца својега. Такова лица, која су изговарала или елушала назив „назореи", и „назарАНИна", не мишљаху на меето живљења пазванога, него на ону мисију, којује он пмао испунитп и која се тумачила садржајем његовог назива и у тобожњем значењу. Спајајући у сзојој свести тим начином, та лица, природно, примењиваху к лицу Господа И. Христа онаместа св. Писма, која еу се односилак њему по смислу корена нацар, из кога излази назив назсреи" и назарАнинх", служивши делом асоцијације. Из такових места пре свега спојило се Ис. XI, 1: „н нзмдетх жезлх изх коренб Хессеска. н цв г ктх (:нецер ) отх коренЕ еги) изудјтх ". Таргум ово место односи к Мееији, преводећи га овако: „и изудетх царк изх смновеи 1ессе/л и /ИессЈл произрастггхизхсктоЕеи еги>." Сагласно том, и блаж. Јероним у тумачењу на ово место нод нецгр разуме Гоепода И. Хрнста, а под гет (и;ез/1х) — пресвету Дјеву Марију, и у овом на име месту књ. пророка Исаије налази то пророштво, на које указује евангелист Мт. II,

23. Аналогичким по смислу местима за Ис. XI, 1 ноказују се Јерем. XXIII, 5 (цемах Давид клица Давида) и Захар. VI, 12 (IIш цемах шемо човек, којему је име клица). Од пецер , које ће у арамејском бити нецар, назив лица биће нацран — Nаиартуу, а с наста,вком ос — ХаСарг^о?. Осим овог пророштва, свест верујућих синова Израиља, особито Јудејаца, с именом „назореи" слила се са пророштвом Наума II, 2 но јеврејско-масоретском и грчко-александријском, или II, 1 но словенском тексту. Из превода овог пророштва логични смисао и контекст речи боље од свију одржан је у александр. тексту, где етих: „се, на гора^х ногн слагов г кств$10фаги>" и т. д., завршујући по словенском тсксту I. главу, почиње II. гл., као штоје и у јевр. тексту, и тим начинвм стављен је у логичну свезу са стихом: „взкце вдм^а/ли ва лице твое" и т. д. почињући по словен. тексту II. главу. Ири очувању таковог контекста, дато место добија мееијански смисао, каково му, у стварн, и приписује ап. Павле у посланици к Рим. X, 15 и даље. Речи: „взмде вдм^аАИ вх лице твое отхел!/1АИ отх оскоркленЈА" (ауејЗтј фтјфоасоу е!; тсроашкоч аоо, Е^оарооцеуод ае ех {Кифешс;) по оваком смислу имаће одношаја к Месији. Али израз „от&С/ИЛАИ отх оскоркленЈА" (е^а;роо]1е7о$ ае ех К-Хкрем^) по јевр.-масоретском тексту чита се нацор мецура, на тај начин, глагол је нацар у инФннитиву, вспрИо р1епа, по јевр.-јудејском нзговору, у овом само облику, од којег се у доцнијој јерусал. речи добило нацораи Хауорас — Хаулраоо$. Осим ова два места, која су спојена свешћу верујућих Израилћаиа и, тако рећи, која су добила буквално испуњење о називању Иеуса Христа „назарднинх" и „назореи", с овим називањем требало би да се споје тим начином она места ст. завета, у ■ којима се одношајп Господа к народу израиљском и свима људима опредељују глаголом нацар, то у облику рагИиршш-а, то у облику аог. 2. Из такових места следује, да треба означити Исх. XXXIV. 7: „ноцер хесед лаалаФим" (творлн лшлостк вх тккАфн); Јов VII, 20: „ноцер гаадам" (св^дми ул»х челов-кчх); Ис. XXVII, 3: „ани Јехова ноцераг" (Лзћ, Госиодћ, \-ран/М||Ти его, т. ј. виноград) и др. слич. На тај начин, услед сеобе у Назарет, Господ И. Христос добио је називање, којим се за верујуће у њега