Српски сион

С тр . 476.

„СРПСКИ СИОН."

В р . '28.

имају идуће године плаћати 6°/ 0 камате на заостатке. — Изабран је за почасног члана Јован Ђуричић-Биорац из Руме, који је у спомен своје умрле ћерке Ане поклонио овоме друштву 500 Фор. — Одобрен је предлог управнога одбора у погледу куиа куће, која би се употребила за становање питомаца, кад друштво у живот ступи. То је кућа гђе Савке Суботићке, у којој се налази државна виша дев. школа у Н. Саду. Друштво даје за ту кућу 9000 ®ор. — При обнови часника друштвених изабрани су по ново сви часници, но пошто се А. Јорговић није могао даље примити вођења благајничке дужности, изабран је на његово место за благајника Мита Ђорђевић, учитељ внше девојачке школе уН. Саду. — Часници судруштвени: председник, Аркадије Варађанин, подпредседник Гавра Путник, учител. у Руми, а неровођа Ђока Милић, учитељ уНовом Саду. — Изабрана су и два нова одборника, и то: Никола Јовановић из Инђије и Душан Поповић из Руме. — Са скупштине отишли су чланови у саборну цркву, где је одржан парастос пок. добротвору Ииколи Кнежевићу, учитељу шурјанском, и осталим упокојеним добротворима и члановима друштвелим. После парастоса вратили су се сви чланови и гости натраг у скуиштинску дворану, где је председник Аркадије Варађанин говорио у сномен великом добротвору друштвеном Николи Кнежевићу. За тим су учитељи отишли са свештеником П. Костићем на гроб пок. Томе Зековића и пок. дра Ђорђа Натошевића. У подне су скупштинари имали заједнички ручак. — (Стипендијски фонд кнеза Александра Карађорђевића.) Пок. кнез А. Карађорђевић, који је г. 1885 у Темишвару преминуо, завештао је, осим других легата, и стипендијски фонд , који је поверио „Матици српској" на руковање. Месецајуна о. г. довршена је у Темшпвару судска расправа оставине покојникове, те је„Матици" за „ фонд кнеза Александра Карађорђевића за и з о б р а ж е њ е с р п с к о г п о д м л а т к а" уручена свота од 96.267 ®ор. 57 н. — Чим се сачини и одобри основно писмо, ступиће ова стипендијека задужбина у живот. По последњој вољи оснивачевој школоваће се из ове задужбине сиромашни и добри ученици српске народности и нравославне вере из Србије, Црне Горе, Старе Србије, Босне и Херцеговине. Стипендије ће износити 300, 400 и 500 Фор. годишње, а после свршених наука добијаће нитомци за своје даље

усавршењејош по 800 Фор. годишше. Ово је једна од најзнатнијих стипендијских задужбина из новијега доба.

ш ? ^ ш — (ј Станко Морар) богослов III. године, умрво је у цвету младости у Орловату ноћу између 18. и 19. јуна о. г. Покојннк се родио у СеФкерину, у тамишком Банату, од веома сиромашних родитеља. Као ванредно даровито дете дадоше га родитељи на науке, те је почео учити реалне школе у Земуну. Но изгубивши рано родитеље, продужио је реалку као сироче о својој муци и труду. Свршив земунску реалку, науми да се ода свештеничком позиву, те ступи у богословију карловачку, где је ревно и вољно изучавао богословске науке. Но у богословији пробудила се у покојнику особита воља и необичан дар за музику и пјеннје, те се он ода свим срцем и свом душом изучавању нашег црквеног пјенија и стављању истога у ноте. Један друг покојников иише о пок. Станку ово: „Станко Морар имао је пуно дара за музичку вештину — он је пмао јединствена дара за наше црквено пјеније. Већ је прве године довршио мад' те не све нразничне стихире и величанија, што је одмах и литогра®исао за своје другове. У томе раду толико се усавршио у писању нота, да је био кадар по читаве стихире ставити на хартију без свакога пробања, што га после осмели, да се у другој години ода на писање свеколикога пјенија црквеног. Па око тога прионуо је с таком издржљивошћу, да је већ крајем исте школске године предао светоме синоду на оцену свих 8 гласова, све стихире (поправљене), величанија и велико пјеније, а све то по чисто карловачким напевима. И то важно дело чека на своје брзо повољно решење (стручни г. г. критичари већ изрекоше свој повољан суд). Али творац ето леже у гроб, не дочекавши, да дело своје види наградом овенчано. Њега баш као да је сломило сиротовање, па и сам огроман труд око тога дела, на коме је неколико месеца радно од ране зоре па до глухе поноћи". Нека је вечан спомен вредноме и ирерано преминуломе клирику Станку Морару!