Српски сион

С тр . 490.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 29.

Држимо да је надошло вријеме, да свратимо пажњу дотичних на ове роботе, те да се озбиљна пажња обрати на ове толи важне и свете ствари, што нам прадједи наши у аманет оставише. Грехота је кварити. Ове би књиге на стотине пролазиле овдје но Босни и Херцеговини, да их смијемо по савјести препоручити. Родољубни подузетници и књижаре нека се дакле не јадају, што им толики новац лежи у тијем књигама, јер — елабо пролазе. II. Сад пређимо на „Библијске приповијетке". Таких до сада имамо од Даничића, Магарашевића и најновију од катихете Ј. Петровића, из старог и новог завјета; а само из новог завјета од г. Вукићевића. Дакле до скора радише на тој књизи само лај ици. Ко је прочитао сву библију, знаће како је деликатне природе та књига, и да је најтежа ствар за дјецу добро уредити библијске приповијетке, да извади из библије најљепше, најпужније и најпоучније партије, и да изворнику вјеран остане а да се и дјеца не саблазне о нечем. За то би право било, да се уређивањем и превађањем из С. Писма баве само они, који су учили С. Писмо и егзегетику. Међу горе наведеним књигама сматрала се до скора као „најудеснија" она Даничићева од 1882. г., јер је он био научењак славистике, и први наш књижевник. За ове пак предјеле (за Босну и Херцеговину) добро нам је дошла, јер је јужним нарјечјем написана. Но ни с њом нисмо могли бити задовољни, јер садржи много мудровања, што не спада на ствар, а гдјегдје је и смисао изворног текста изврнуо, као нпр. разговор Сарин с Богом, и борбу Јаковљеву с Богом, и састанак Са-

муилове матере с пророком Илијем итд. А многе су важније партије из библије испуштене, које је могао уврстити. По свему рекао бих, да је по тућим изворима радио. Једна другакандаје преведена с какве протестанске ки,нге, јер вели: „седма заповијед божја гласи „не укради"; и много је сувишнога мудровања у њој, а мимо текста библијског. Име пророка и првосвештеника Илија склања час као Илија-је, час опет Илије-ја итд. Иначе изишло је већ новије издање њено. За сада је најудеснија за школе она од мојега вриједног колеге, г. Јовдна Петровића, јер је нажљиво исправио Даничићеве погрешке. Препоручујемо је школама. Само бисмо за будуће, ако би се још који на издавању Библијских приповједака потрудио, ово примијетили: 1.) нека би обзир узео и на ученице наше, те да и за њих извади коју карактеристичну црту из Библије, нпр. ону о родољункињи и јунакињи Јудити, која је спасла град и народ свој итд. За женскиње важније партије могле би се ситнијим словима тискати; 2.) нека би на крају књиге додао бар ове двије карте: нацрт храма Соломуновог, који служи за основ и нашем новозавјетном храму, а у свези је са Литургиком нашом; и Библиску карту, са назначењем само онијех предијела, мора, језера, ријека, острва, брегови, мијеста итд., која у Библији окурирају; лакше би та имена дјеца запамтила, кад их знају на мапи наћи и видјети. Но свакако морамо се оградити протпв радња лајика на овом пољу, јер смо доста искусили, да њихов рад не одговара изворнику наше Библије, што обично преводе са њемачке Библије. За то иозор књижари и издавачи! Г. Б.

' < -х > = СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ, КАО ПРОПОВЕДНИК. ^=Г»г (Наотавак.) Ц р ° з двадесет већ година знало се за ј гатој и раскошној Антиохији, распири се ~ апостолске трудове св. Златоуста, кад један од оних непромишљених и изненадсе догоди случај, гдје се геније његов по- них метежа, за које је способан само народ казао у особитом сјају. 387, године, у бо- покретна карактера и женских обичаја. Због