Српски сион

С тр . 496.

„СРПСКИ_СИОН. в

В р . 29.

ништво овога листа и у самом овом листујавно и пријатељским путем ириватно обећало, да ће поменути заиисник у 25. бр. „Срп. Сиона" саопштити. Па кад имађасте пред собом то двоструко обећање наше 7 зашто онда истрчасте са саопштавањем записника у „Новом Времену", пре 25. бр. „Срп. Сиона", дакле ире, но што у опште и могосмо ми обећање своје искупити! Ако мислите Ви, да се срп. прав. свештенство и из „Новог Времена" могло сасвим добро обавестити о становишту, што га је заузело свештенство протопресвитерата земунског иротив свештеничког удружења, те за то саопштисте зборски записник у „Нов. Времену" — од куда н на што сада тражите да се исти записник истом сада и у „Срп. Сиону" саопштава!? Али Ви тражите саопштај тога запнсника с тога, што смо ми јавно обећали да ћемо га саопштити, па — као велите треба реч да одржимо и обећање своје испунимо. Али видпте, чим сте Ви дотични записник у „Новом Времену" штампати почели, ми смо одмах у онај мах р а з р ешени били свога обећања — јер ми обећасмо да ћемо нову ствар у листу саопштити, а не да ћемо донети оно, што је други лист већ предходно донео. 2 Не могосмо и ие можемо Вам зборски :шписник штампати ни с тога, што простор и обим овога листа није такав, да би све зборске заппснике који су нам до руке дошли у целини штампати могли, него смо, као што и еами знате, о већини одржаних свештеничких зборова донели у овоме листу само кратке белешке. Ми не увиђамо, да је земунски протонресвитерат важнији од других, нити да је свештенички збор земунског протопресвитерата био угледнији и достојанственији н. пр. од белоцркванског, жабаљског, новосадског, киринско-глинског — и десет других, — па кад се свештенство из свих тих протопресвитерата задовол.ило и кратким белешкама о одржаним им зборовима — ми не знамо којим иравом би могли не Ви, пошт. оче Димитрије, већ и све свештенство земунскога протопресвитерата тако да речем процесом тражити, да вам се зборски заиисник у листу саопштава чак и онда, кад је већ давно на другом месту штампан! Или зар земунски нротопресвитерат има неке особите привилегије! ? Напослетку, — по што Ви оспоравате да уредништво „Српског Сиона" може за „Српски Сион" примати шта хоће и писати у њему како и о

чему хоће, а оспоравате то с тога, што „СрпСион" није наша сопственост, већ Љегове Све. тости нреузв. г. Патријарха Српског Георгија -- имам Вам напоменути, да ја уређујем „Сриски Сион" поверењем Његове Светости г. Патријарха Георгија, и док то поверење уживам и тта челу листа као уредник стојим, ја сам у пуном праву да примам у лист шта хоћу и да пишем у њ' како и о чему хоћу — а ако Његова Светост нађе даја уредничке дужности несавесно или у погрешном правцу отправљам — лако му је мене уредничких дужности разрешити и уређивање листа — по Вашој врућој жељи — Вама поверити, па кад Ви будете уредничке дужности вршили, изволите оставити претплатницима, нека они решавају шта ће се у листу саопштавати и у коме ће правцу лист уређивати — ал' док сам по вољи Његове Светости ја уредник „Срп. Сиона", дотле ми милостиво допустите, да ја решавам шта ће.у лист ући, а уз то, да уз респектовање извеених обзира и интенција од стране преузв. власништва — ја дајем правац листу, а не претплатн и ц и. Што се тиче правца и то баш у ногледу свештеничког удружења — тај с.ам обележио ја већ у самом нро-граму листа, кад сам му се почетком ове године поверењем Његове Светости уредништва примио. Према томе, од Његове Светости одобреном програму и према становишту, које је у ногледу свештеничког удружења „Срп. Сион" до сада заузимао — разуме се — да ја не могу, а и нећу да сам равнодушан и једнако расположен према поборницима и противницима свештеничког удружења, па као што се нико неће чудити, ако као иоборник будем дозвољеним средствима радио за остварање удружења — тако исто нико не треба да ми замери ни на томе, ако дозвољеним начином будем сузбијао и потискивао оне који узеше опречан положај према свешт. удружењу. Да се пак за остварење свештеничког удружења имам пуно разлога загревати и одушевљавати — то долази поглавито отуда, што се за њ' одушевљава, са маленим изузетком све наше свештенство, — на кадје и св. Патријарх икад су сви г. г. Епискоии благословили и дозволили, да свештенство може стуиити у опште свештеничко удружење и кад се свештенство у свима епархијама и готово у свима протопресвитератима с одушевљењем изјавило за остварење свешт. удружења — будите уве-