Српски сион

ДОДАТАК К ВРОЈУ 32. „СРПСКОГ СИОНА" 1892. ГОД. Бр. 32. „СРПСКИ СИОН."

С тр . 561.

3. Евг. Дамјановић, 4, Дим. Дамјановић, 5. Влад. Димитријевић, 6. Илија Докић, 7. Григ. Живковић, 8. Стојан Зајелац, 9. СоФр. Јаконић, 10. Мих. Јаћимовић, 11. Душан ЈосимЧ)вић, 12. Георгије Кон.овић ? 43. Јевт. Матић, 14. Богдан Мијић, 15. Милош Милић, 16. Сава Милићев, 17. Лазар Нешковић, 18. Георгије Николић, 19. Алекс. Павловић, 20. Мирко Продановић, 21 Ем. Радошевић, 22. Партеније Сивчев, 23. Мих.. Соларић, 24. Чедомир Удицки, и 25. Александар Ћурчић. — Н. Објава, којом ректорат обзнањује, да нова школска година 1892—93. почиље 8. (20.) септ. о. г. Слушаоци богословије ваља да се уиисују 5, 6 и 7 септ. по ст. кал. Они који желе ступити у прву годину богословије, морају ректорату иоднети крштено писмо, сведоџбу испита зрелости, лекарску сзедоџбу о потпуном здрављу, и сведоџбу надлежног парохијског звања о религиозно-моралном понашању. — Извјештај о православном богословском заводу у Задру за школску годину 1891—92. Година XIV. — Задар, печатња Ивана Водицке 1892. —- 8-на, стр. 83. — Садржај је ове књиге: I. дио: „Спољашњи положај Христове цркве за прва три вијека хришћанства" — из нредавања К. (на 62 стране); — Н. дио: Православни богословски завод у Задру. А. Управитељ завода. Б. Наставничко особље. В. Преглед предавања. Г. Библиотека. Д. Главније наредбе ц. кр. Намјесништва. Т>. Љетопис. Е. Слушаоци богословије. Ж. Приправници за богословију. 3. Статистични преглед за шк. годину 1891—92. — По том статистичком нрегледу било је у све 4 године свега 27 слушалаца богословије, и то: 17 редовних, 10 ванредних; 11 са истом зрелости, 16 без испита зрелости; у семеништу било их је 15, ван семеништа 12; стипендиста 19; издржаше исиит 24; по епархијама: 11 из далматинске, 9 из бококоторске, 7 из осталих. Нриправника за богословију било је свега 24, и то : 17 при задарској гимназији и 7 при которској. и дубровачкој гимназији. — Од слушалаца богословије добили су тројица апсолуторне сведоџбе. ч ш ? ^ ш а 9 — (т Јереј Григорије Арсенијевић) парох Ботошки, преминуо је 15. (27.) јула о. г. у 90-ој години старости своје у Ботошу, прото-

нресвитерату Панчевачком. Покојник се родио у Ботошу 30. јануара 1803. год. Отац и дед покојников беху свештеници у истом месту. Основне школе изучио је у родном месту свом, нижу гимназију у Темишвару, V. и VI. гимн. разред у Сегедину а богословију у Вршцу. Гукоположен је у свештенички чин год. 1829, те је пуне 63. године своју свештеничку дужност вршио на потпуно задовољство народа и своје пастве. Био је иримеран, смеран и ревностан служитељ олтара Божјег. Колико је покојник био љубљен и поштован у свештенству и у грађанству, сведочи онај величанствени спровод, који је његове земне остатке до вечне куће испратио. Сахрањен је уз саучешће многобројног народа како из места, тако и околине. При ногребу му чинодјејствоваху г. г. свештеници: Петар Ћурчић, протонамесник и парох Томашевачки, који се у надгробној беседи опростио са покојником; Адам Дрндарски, парох Идворски; Андреј Јова-. новић, Фаркаждински; Василије Брашован, Орловатски; Јован Станковић, Томашевачки; Јован Петанек, Српско-Неузински; Јован Стојаковић, капелан Идворски и ботошка два свештеника. Нека је покојнику лака црна земља и вечан му спомен!! К.

0 Г А А С И.

ШКОЛСКА ОБЈАВА. Уписивање ученнца у н о в о с а д с к у с р пску вишу девојачку школу за идућу школ. 1892-3. годину ночиње 1. сентембра о. г. по нов. кал. и траје четнр дана пре нодне од 8—11 сати и поеле нодне од 3 — 5 сати, а 5. септембра о. г. отпочињу редовна иредавања. У 1. разред ове школе примају се ученице, које су навршиле 10. годину живота и свршиле бар с довољним успехом IV. разр. основне нар. школе. Ученице из V. и VI. разреда осн. нар. школе могу бити примљене у старије разреде, ако на пријемном испиту покажу дово.љан успех из оних нредмета, које тамо нису училе, а овде су за I. и II. разред прописанн. При уписивању има донети свака ученица са стране своје крштено писмо, а све без разлике сведоџбу од последње школске године и сведоџбу, да је каламљена кравијпм богињама.