Српски сион

Стр. 584.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 33.

вану Бошковићу за спис љегов: „Писма о књижевности српској и хрватској", који се почео штампати у 170. свесци „Летоииса". — На основу оцене Јована Грчића примљена је за „Ј1етопис" драма: „Јасмина и Ирена" од Манојла Ђорђевића-Призренца и нисцу је досуђена награда од 150 Фор. — Према оцени Милана А. Јовановића одбијен је чланак непознатог пнсца: „Прадомовина Срба". — На основу оцене Милана А. Јовановића и Јована Грчића примљен је за „Летопис" чланак Драгутина Ј. Илијћа: „Праидеје културе и књижевности" и писцу је одређена награда од 30 ®ор. по штампаном табаку. — На основу оцене Саве Петровића одбачен је чланак непознатог писца: „Муза Достојевског и муза Тургењева", иошто то није оригиналан чланак, него превод с рускога. У смислу оцене Јована Живановића вратиће се на допуну и исправак спис Дамјана Прерадовића: „Неколике речи, којих нема у Вукову речнику." — На основу оцене Саве Петровића иримљена је за „Летоиис" књижевна расправа дра Стевана Павловића с натписом: „Сима Милутиновић Сарајлија" н писцу је досуђена награда од 30 Фор. по штампаном табаку. — Спис непознатог писца: „Преглед историје српске књижевности за одрасле Срискиње" — издан је на оцену Стевану Лекићу. — Прнповетка „Тијана", од неиознатог писца, која је стигла на расписану награду — изданаје на оцену дру Милану Савићу и Сави Петровићу. — Чланак Ј. Миодраговића: „Тршић и Троноша" предан је на оцену Милану А. Јовановићу. — Упућени су одбору за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића ови сииси: 1.) „Газговори о иразноверју и његовим последицама" од непознатог писца. — и 2.) „Три напасти" од Људевита Вуличевића. — Одлучено је, да се распишу стечајеви на празна стипендијска места из задужбина: Гавре Гомановића, Павла Јовановића, Петра Коетића, Симе Ђорђевића и ХристоФора Ш ифмана. — Најпосле су нрегледане школске сведоџбе цитомаца из разних стипендијских заклада под управом матичином, и решене су неке молбенице. — („Велики Типик.") Поштованој г.г. претнлатницима на Велики Типик, стављам овим до знања, да ће књига за који дан из штамне изићи и да ћу је одмах свакоме претплатнику и иредбројнику доставити. У Иригу, 12. августа 1892. Василије Николајевић, иарох.

Тужним срцем јавл.амо свима сродницима и пријатељима жалосну вест, да нгШ се наш нпгда непрежаљени ујак СТЕВАН АНЂЕЛИЋ, крстоносни прота и парох митровачви, члан архидијецезалне конзисторије данас 5. (17.) авг. 1892 у 8 сах. у јутро после дугог и тешког боловања у 68. год. преселио у вечност. Тело милог нам покојника опојаће се по наредби Њег. Светости Патријарха Српског — на литургији у петак дне 7. (19.) авг. у 8 сах. по обреду наше срп. прав. цркве, а по том предати матери земљи. Лака му црна земља и вечан спомен! У Митровици, 5. (17.) авг. 1892. СоФИја Новаковић, Павле Новаковић, снаха. парох шидски, нећак. ЈАВНА ЗАХВАЛА. Сматрамо за дужност, да се овим путем захвалимо свима онима, који присутствоваше при погребу нашег нигда непрежаљеног ујака, високопречасног Господина, СТЕВАНА АНЂЕЛИЋА крстоносног проте и пароха митровачког, члана архидијецезалне консисторије, Највише захваљујемо ЕЕ>еговој Светости Српском Патријарху Госисдину Георгиј у, који не иожали труда, него дође, да и овом приликом ода и укаже последњу почаст овом заслужном свештенику и великом добротвору народном. Захваљујемо Пречасном Свештенству обојег реда, које је (40 на броју) иста љубав и поштовање довела, да нам драгог покојника а свога у Христу брата до вечног му боравишта испрате. Захваљујемо изасланствима: срп. прав. цркв. општине Митровачке, срп. прав. цркв. општине срем. карловачке, „Матице Српске," српске велике гимн. карловачке, на челу му ученом и уваженом управитељу г. Стевану Лазићу, који је у подужем лепом говору оцртао заслуге покојникове и тиме нам тугу у неколико ублажио; изасланству пречасног римокатоличког свештенства митровачвог, слоб. кр. града Митровице, слоб. кр. града Срем. Карловаца (као родног места покојниковог), кр. судбеног стола, кр. кот. суда, кр. кот. уреда, кр. норезног уреда, кр. царинаре, кр. пошт. уреда, имовне општине; срп. цркв. пев. друштву, које је својим складним појањем тужну ову свечаност увеличалО. Нека је овде уједно изречена хвала и преч. Господину Стевану Чобанићу, окр. протопрезвитеру карловачком, на његовом лепом и утешном говору. Тако исто нека је изречена хвала и поштованом грађанству без разлике вере и народности, како митровачком тако и са стране, који не пожалише труда него се искупише у огромном броју да испрате до вечне куће свог љубљеног духовног пастира и суграђанина. Напослетку нека је изречена хвала свима, којима, и најмање допринеше, да ова тужна свечаност, достојно великог покојника, испадне. У Ш и д у 10. (2*2.) авг. .1892. СоФија Новаковић, Иавле Новаковић, 157, снаха. парох шидски, нећак.