Српски сион

В р . 33.

„сгаски сион."

Отр. 583.

није навести знао, а тај разлог са две-три речи навешћемо ми; дочим је г. Ј. П. Ј. за тврђење опет своје разлог навео, али разлог тај не стоји, и да је тако, рећи ћемо са 2—3 речи овде ми. Српски православни патријарх није највиша поглавица српске дркве у аустро-угарској монархији, већ је он такав у другој половини те исте монархије, у Угарској и с њом под једном светостеванском круном стојећој Хрватској и Славонији. — Тако је то постало носле године 1867, кад је створен политички дуализам у пређашњој држави хабсбурговекој. Српски православни народ у Далмацији према реченој политичкој подели потпао је са евоја два епископа у црквеном погледу под нравославног митрополита буковинског, који је, узгред буди речено, у дијецези својој буковинској једини, дакле без суфрагана-епископа тамо, већ са таковима у Далмацији. — Да једна обласна црква пак једном престолном (царском или краљевском) граду потпадати може у оиште, а овопределна српска црква царском престолном граду Бечу — то ми просто не разумемо. Услед реченога је и правосдавна грчка црква у Бечу, која је пређе подручна била. Карловцима, потпала митрополији буковинској односно архиепископу-митрополиту у Черновцима, и свештеник те цркве спомиње у ектенијама, и где треба, архиенископа-митрополита у Черновцима, као свога дијецезана. Према томе и нова српска црква односно општина у Бечу мора подручна бити православној митроиолији буковинској (а не митрополиту буковинском, као дијецезану, и у том се исправља одговор Бечлије, ако је тако мислио) т. ј. ући у њен опсег у ширем смислу, дочим ће морати ући у каталог цркава и општина једне — наравно ближе — од двеју српских православних дијецеза далматинских, те ће се онда сви њени послови еаображавати односним установама, које важе у дотнчној дијецези у Далмацији. ТТТто се тиче српске цркве и општине у Трсту, чега се г. Ј. П Ј. у реченом листу дотакао, и њене подручности у новије доба и данас, као и свега другог, што се на цркву и општину ту одноеи, исто тако дотично и Мишколца, остављамо другима, да о томе пишу, а можда ћемо и сами даном приликом коју опширније проговорити; а сада ипак не можемо, а да не приметимо, да би једном требало и богатирце неке у законите границе црквеног живота

упутити, не допуштајући им, да намиривање потреба душе своје сматрају за неку врсту луксуза и спорта, те им избити из главе ненравилно мишљење, као да они за то, што су богати, не морају ни у каквој зависности од црквене власти бити. Димоник. — (Сједница епарх. консисторије горњо-карловачке) држана је 23. јула о. г., из које као главније саопштавамо ово: Умољена је висока влада, да даде исправити неку несугласицу гледе дана, од кога има јереј Д. К. примати награду за администрирање јураковачке парохије — Цркв. општина требињска позвана је, да достави таксу за штампање етечаја на требињску парохију, који ће се одмах расписати. — Позвани су неки јереји за октобареку сједницу на стечајни испит. — Позван парох - прото петрињски, Р. К., да одговори на овострани позив бр. 910. ех 1888. гледе родословља пок. Михаила Пајића, који је основао стипендијску закладу. — Кажњен је јереј М. 0. ради непослушкости. — Умољена је в. влада, да о земаљском трошку даде ћирилицом штампати и раздјел.ивати свештеницима, нреко области, бланкете за изводе матрикуларне, које свештеници „уреда ради" морају областима издавати. — Опоменуто је свештенство, да преко окр. нрота кореснондује са Консисторијому свима случајевима, осим брачних диспенза и одвећ прешних ствари. — Неколико брачних ствари помакнуто за мало напрво. X. — (Богат дар саборној цркви новосадској.) Овдашњи млади трговац Давид Ћ,урчић и жена му 0 л г а даровали су саборној свето-Ђурђевској цркви новосадској четири барјака у вредности од преко 1000 Фор. Барјаци су рађени у Русији и богато су украшени. Два су већа а два мања. Они су диван урес нашој саборној цркви. У недељу 9. (21.) августа о. г. освећени су ти барјаци, а чин освећења извршио је окружни прота новосадски Милан Ћирић. Црквени одбор изјавио је даривачима захвалност на лепом и богатом дару. Нека је слава и хвала честитим приложницима св. цркве Давиду Ћурчићу и супрузи му Олги, који овим племенитим даром засведочише своју велику љубав према св. вери и цркви православној ! Дај Боже, да се и други на тај лепи нример угледају! — (Књижевни одбор „Матице српске") имао је 9. (21.) августа о. г. своју седницу, у којој је између осталога решено и ово: Одређена је награда од 40 ®ор. по штампаном табаку Јо.