Српски сион

Стр. 582.

„СМЈСКИ СИОН."

Вр. 33.

да вреди 22 Фор по ланцу." Кунац знајући да је земље у риту било ове године и по 35 ®ор. ланац, пристане те исплати И. захтевану своту. Али како се превари љуто ; када је отишао био да образди — вода све полила. Дође Н-у кући и заиште свој новац натраг. Али Н. „ни лук јео ни на лук мирисао." „Ти имаш очи, па био гледати шта купујеш, — вели — ни ја не знадох, да је вода полила." И тако Н. не само да није штетовао, него је приличну суму извукао — од кукавног човека, коме ће — што вели Н. — Бог на оном свету то све наплатити. 2.) Два Назарена Г. М. и М. И. косили трску на гату (бара под Надаљом). При подели трске, Г. ће чешће довикнути М.: „Само право, чика М. ? од правде човек живи, правда човека држи!" Кад дође вече, М. одлази кући да ноћива, — а Г. остаје на гатској чарди ноћу, па свако вече по 20 снонова трске од чика М-ве гомиле носи бирташу на чарди за ракију. Види М. да трске сваки дан све више нестаје, а у бирташа све већа гомила. Каже он Г. да сумња у његово поштење: „Е па шта ћеш, чика-М., не може човек баш у свакој прилици поштен бити, већ како кад нрилика донесе." 3.) Кад сам послат амо на администрацију, одседнем код једнога ратара за који дан, док ми се жена са стварима не досели. Седели смо у еоби, а могло је бити тако око г /а 6 часова у вече; свеће нисмо палили те је приличан мрак

био у соби домаћиновој. Кад наједаред уиаде неки дугајлија у собу: ,,'Бар вече! — Јел'ту баца ?" — „Вог дао, ту сам. Које добро Штево." — „Па ја бих Вас молио малко напоље да изађете, имао бих с вама неколико речи." — „Та мани, зима је на пол>у, него говори што си дошао." — „Та, овај, знаш донео сам Вашу спону" (што се коњи сапињу кад пасу). — „Какву спону, од куд у тебе моја спона?" — „Та знате, нре две године, кад су Ваши коњи насли на јарошу, а ја одрешио па одн'о кући, па ево донео сам је сада". — „Па што ниси бар нову купио, ето та је већ сва искидана и иструла." — „Та ја к'о велим, ово је баш Ваша, а Ви опростите." — „Кад ми доведеш онога вранца, што си извео из штале, ја ћу ти онда опростити и за спону и за вранца". — „Е ал вранац је већ одавно скап'о." — „Па добро, наплати ми у новцу; ти знаш шта је вредио. Камату не тражим, нека ти је нросто!" — „Е није право, баца, да ми нећете да опростите; Бог ће Вас казнити на оном свету. — Збогом!" (Свршиће се.)

( —• Л ' , -{0Ј

—'

!Ц, — („Српска општина у Бечу.") У загребачком „Србобрану" саошнтио је ово дана неки г. Ј. II. Ј. под горњим насловом разговор свој, што га имаде с једним бечким пријатељем Србцном о српској оиштини у Бечу, односно о цркви н школи њеној, које основаше и подигоше родо-и верољубиви Срби Бечлије, — разговор о том, под коју црквену власт има потиасти та нова српска православна црквена општина, и кога би православног архијереја имао будући сриски свештеник бечки у цркви сномињати. — Пријатељ бечки одговорив је, да ће

речена општина потнасти под нравославног митроиолита буковинског, а г. Ј. II. Ј. поправио га је, рекавши, да она има бити подручна српском натријарху у Карловцима, са разлога, што је патријарх највиша поглавица црквена у монархији овој, по што црква наша у монархији нашој потпада престолном граду царевине аустријске. Пошто је г. Ј. II. Ј. умолио и позвао и дру т ге, да кажу, ко од њих двојице — Србин Бечлија или он — има у том право, велимо, да је пријатељ бечки на дано питање добро одговорио, а г. Ј. П. Ј. није имао право; онај за своје тврђење није навео разлога, јер га ваљда