Српски сион

С тр . 570.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 33.

У вреви данашњој и раздору нашем не умемо ни да оценимо, колики је добротвор српском народу пок. Стеван Анђелић са братом му блаженопокојним натријархом Германом. Тишије, беспристрасније потомство оцениће доброчинства н.ихова по правој вредности и велнчини, а ми у овај мах само ћемо регистровати доброчинства, ради сећања и подстрекавања. * Стеван Анђелић родио се 30. марта 1825. у Ср. Карловцима; отац му је био Павле, парох при саборној цркви Ср. Карловачкој а мати Ана из куће П1ероглића. Парох Павле умре као млад човек од 40 година; иза њега остало је четворо ситне деце, од којих је једно на брзо умрло. Попадија Ана као брижна мати после смрти мужевљеве није се иреудала, него се жртвовала за своју децу, само да их на пут изведе. Држећи туђу децу иатила се и мучном зарадом својом издржавала је своју децу. Брижна мати та дочекала је награду своме труду, видила је својим очима кћер удату за свештеника, сина Григорија у калуђерству Германа као архимандрита ман. Гргетега а млађега сина Стевана као нароха митровачког. Стеван Анђелић учио је основну науку у српској и немачкој школи карлоеачкој, по том је свршио у месту свога рођења гимназију и богословију. Године 1845. постане Стеван Анђелић учитељ у Земуну; но после године дана разболе се те је морао своје звање да напусти. Кад је оздравио, дође за учитеља у Ст. Бановце, где је био учитељ све до године 1849. У пролеће те године ностане катедралним ђаконом у Карловцима, а доцније спомоћником проти карловачком. Године 1852. постао је Стеван Анђелић прво администратор треће парохије у селу Лаћарку близу Митровице, а за тим и правн парох. Ту је служио св. олтару пуних 14 година и трудом својим и трудом жене своје Ане рођ. Лукићеве саградио је себи кућу. Но кад му умре кћи јединица, која је била у школи у Митровици, зажели да са женом својом буде ближе гробу своје јединице, те добије год. 1864. парохију у Ј^итровици и као такав је и умрво. Као вешт економ посветио је Стеван Анђелић своје услуге митрополитском спахилуку у Даљу, онда, када му је блаженопокојни брат Герман постао српским патријархом. Као управитељ даљског спахилука пробавио је Стеван Анђелић 6 година и 10 месеца. Вештином и знањем својим умножио је он иостепено приходе спахилука тако, да је од 30.000 Фор. чистог прихода што је било прве године његове управе, дотерао до 130.000 Фор. Оваком управом митрополитског добра поставио је Стеван Анђелић свога брата патријарха Германа у тај положај, да је овај могао као највиши достојанственик српске православне цркве свуда и у свакој прилици место своје достојно испуњавати, давати стипендије, пензије и милостиње и уз то даровати 30.000 Фор. као пензијони фонд за нроФесоре гимназије карловачке, 20.000 Фор. за удовички свештенички фоид архидијецезе карловачке, 1000 дуката саборној цркви карловачкој на црквено одјејаније и 1000 Фор. истој цркви на оправку. Дана 30. априла 1890 осветила је Њ. Светост господин патријарх Георгије Бранковић темељ новој згради карловачке гимназије и том приликом дала свечан ручак у почаст обновитељу њеном Стевану Анђелићу.