Српски сион

В р. ЗВ .

„СРДСКМ СИОН."

С тр . 571.

Том приликом нови патријарх у здравици одао је спомен сени свога предходника а присутном брату његовом исказао захвалност на родољубивом и савесном извршењу аманета братов.Ђевога. На ту здравицу одговорио је Стеван Анђелић екромно, алп тако топло, да је све присутне тронуо до суза. Скромна али за постанак нове зграде карловачке гимназије врло значајна изјава Стевана Анђелића гласила је овако: „Покојни старији брат, блажени иатријарх Герман, како је по благородној души својој желио на све стране благодетне зраке милости просипати — иије заборавио ни на мезимче своје, гимназију карловачку, у којој смо се учили, него ме је саветовао и у аманет ми је предао ие обвезујући ме ни писменом ни моралном обвезом, него је само жељу своју последњу на самртној постељи изразио предавши ми у то име 50.000 Фор., да капитал тај са оставином но гласу тестамента његовога, мени као главном наследнику прииадајућом, спојим и тек након смрти моје канитал тај патронату карловачке гимназије на зидање њепо предам." „Како сам вазда као млађи из детињства мога научио старије моје слушати и покоравати се налозима њиховим — нисам могао зар и ову последњу вољу мога јединога љубљенога брата Германа неиспуњену времену тек будућем оставити, него сам се пожурио да са поменутим капиталом од 50.000 Фор., мени од Гермаиа урученим, моју уштеђену и од мога брата за безбрижност моје старости даровану ми крајцару по милости његовој и из признателности за труде моје око унапређења властелинства Даљскога —спојим, нечекајући на оставинску расправу, неби л' тако још за живота подигнуто и украшено здање то видио и које на 162.500 Фор. стаје, народу српском и младежи српској учећој се у заводу гимназијско-богословском предам, а тим и завет брата мога испуним и души својој олакшам." ^ „Исповедам пред Богом и народом: да жртву ту не учиних из сујете, ни жељан славе, благодарности и признателности ма с које стране, него чисто из љубави према моме љубљеиом и нигда незаборављеном брату блажене памети патријарху Герману, да му и последњу вољу и жел>у његову испуним, коме нека милостиви Бог као човеку грехе људске милостиво опрости и рајско насеље даде." И дочекао је пок. Стеван Анђелић, што је желио: својим рођеиим очима видио је велел>епну зграду, коју подигоше и оставише: „Браћа Анђелићи српскоме народу," као што златним словима стоји прибележено изнад главних врата зграде гимназијске. Све ово потврдио је пок. Стеван Анђелић својим дародавним писмом, које је писао 20. дец. 1891. у Митровици. У томе писму поклања и уступа ту нову гимназијску зграду у свагдање, вечито, искључиво и неограничено власништво Фонда српске православне велике гимназије карловачке и дозвољава, да се та зграда може правомоћно и укњижити. Својим другим дародавним писмом од 20. дец. 1891. у Митровици писаним, оставио је пок. Стеван Анђелић 10.000 Фор., да се камате од тога капитала употребљавају једино на оправку гимназијске зграде. Својим трећим дародавним писмом од 20. дец. 1891. писаним у Митровици, оставио је пок. Стеван Анђелић 5000 Фор., да се камате од тога канитала употребљавају на набавку потребних апарата и учевних средстава за успешно предавање природословних, природописних и математских наука.