Српски сион

С тр . 572.

„СРПСКИ СИОН. ц

В р . 33

Својим четвртим дародавним иисмом од 1891. у Митровици иисаним, оставиоје пок. Стеван Аиђелић 20.000 Фор.; камату од тог уживаће н»егов пећак парох Шидски г. Павле Новаковић, док је жив, а после смрти има права срп. црквена православна општина митровачка, да но свом благорасуђењу расиолаже уз неке маље обвезе поближе означене у тестаменту иокојниковом. Слабо је наше перо, да искажемо колико је добра учииио иок. Стеван Анђелић своме иароду; тек ће потомство, као што рекосмо, умети и знати оценити те велике задужбине, које подиже пок. Стеван Анђелић, које завешташе „Браћа Анђелићи српском народу." Задужбине те јесу споменици трајнији од туча и мрамора, које ће трајати вековима.

Врли покојниче! Данашња генерација српска слабо се одазвала захвалношћу на твоме великом дару! ПТто је даиашња генерација проиустила учииити, учиниће за- . цело захвалиије и благодарније потомство. Ми признајемо твоје велике задужбине, и вечиту хвалу на њима исказујемо кличући: Слава и хвала Стевану Анђелићу, мир пепелу његовом, души његовој рајско

насеље и вечан спомен:

-<Х=*^с

А. М. М.

112

§ЈМ№ матж

ж^а 14 чл., у коЈему Је реч, да се „ ^ штина удружења саетаје сваке м е с е ц у

(Наставак.) скуп-

а в г у с т у, и

друге године у а п о п о т р е б и и и з в а н р е д н о" иредложише некоји зборови (н. ир. белоцрквански и вел. бечкеречки) да се скупштина свештеничког удружења састаје редовпо сваке године, а ваиредно но потреби, и то редовне скупштине — по предлогу вел. бечкеречког збора — да се држе н е у августу, као што је у нацрту иредложено, већ у маЈ 'у „пошто ј 'е то најз г о д н и ј е в р е м е." Сличан предлог : да се скупштине свештеничког удружења држе сваке године, поднесен је и на зборовима: новосадском и жабаљском, али је на тим зборовима већином гласова ипак усвојено, да се редовне скупштине држе тек сваке друге године. Они, који су за то, да се редовне скупштине свештеничког удружења држе сваке године, мисле, да ће свештеничко удружење живље бити и више успеха постићи, ако се свештеничке скупштине чешће буду држале, специјално ако се сваке године буду тражили извештаји о раду протопресвите-

ратских и еиархиЈских зоорова, односно њихових одбора — и ако се у опште од стране скупштине, као главне управе свештеничког удружења што чешће буде утицало на кретање и радњу појединих органа свештеничког удружења. По мишљењу тих зборова, ако се главне скупштине буду тек сваке друге године држале, за те две дуге године могу епархијски и протопресвитератски зборови и одбори у своме првашњем одушевл.ају и у започетој радњи јако да нопусте, те би се услед немара, или бар слабе радње појединих органа могла да дискредитује вредност и важност целог удруженог свештенства — дочим ће чешће скупштине удружења с године на годину већ својом појавом и радњом одушевљавати и потстицати ниже органе удружења, да у првашњем одушевљају своме не охладпе и да у започетом ревном раду истраЈ'у и не понусте. — Свакако су врло темељни разлози, који говоре за држање редовне скуиштине сваке године! Али нису мање темељни ни они разлози, који говоре, да се главне редовне скупштине свештеничког удружења држе