Српски сион

С тр . 624.

„СРПСЖИ СИОН."

В р . 35

1. новембра пр. год. без ичијег знања и овлаштеља самовољно истуиио из реда монашкога и из клира цркве православне. Услед тога свога нреступа је исти јеромонах Урош Пеји11 обложен Фискалном акцијом, те је првостепеном пресудом г. карловачке консисторије осуђен на лишење чина свештеничкога за свагда и на одлучење од заједнице црквене на две године. — (Одликовање.) Његово Преосвештенство, г. Епископ темишварски Никанор, одликовао је јеромонаха и администратора манастира св. Ђурђа, о Сте®ана Николића — ц р в е н и м п ојасем. 0. СтеФан Николић био је више година најревноснији намесник — управо душа — у манастиру Бездину, на иремештен прошле године на администрацију доста запуштеног манастира св. Ђурђа, за кратко време показао је у подизању манастирске економије и реда кутњега, таке сјајне успсхе, да је за кратко време од године дана дочекао ето заслужено одликовање од свога иретпостављеног епнскопа, који се, носетив не давно манастир св. Ђурађ, лично осведочио, да је управа истога манастира у најбољим рукама. Ми од своје стране усрдно и топло честитамо своме сабрату и пријатељу —- на заслуженом . одликовању! — (Драгутин Мојић) сврш. богослов, родом из Меленаца — који је после свршене богословије, по нужди, неколико година по разнпм местима учитељско звање отправљао — закључен је од нреч. епар. консисторије темишварске за администратора парохије у Овсеници. —• (Седница административног одбора горњокарловачке епархије) држана је у Плашком, 17. јунија 1892., из које доносимо: Јереј Михаило Грубор заклет је за члана админ. одбора. — Одређено је повјеренство, да извиди неке неуредности у цркв. општини јасеничкој. Исто тако и у влаховићкој. — Дозвољено је манастиру Гомирју, да. нрода 320 букових стабала. — Закладни лист СоФије Шулентић рођ. Бојводића одобрен је и од Админ. Одбора и од вис. Бладе и уступљен сри. прав. цркв. општинн срнској на чување. — Умољеиаје кр. поштанска и брзојавна управа у Загребу, да нам изда податке са поште волињске о добровољним прилозима, који су преко исте стизали за изгорелу цркву јураковачку. — Упућен је Г. И. да се са цркв. ошитииом свињичком мирним путем изравна гледе „завјетних грошића." — Нало-

жено је цркв. општ. драготињској, да исплати дуг Фирми Блох и др. за литију и одежду. — Потврђена јс обновацркв. скупштипе меминштанске. — Одобрен је распорез намета за проширење гробља у Кунићу. — Отпис вис. Владе о том, да је установила сесионалну одиггету за Поникве, узет на знање. — Исто тако, да је дозначила илаћу за новокреирану каиеланију у Суваји. — Одобрен је уговор Ман. Гомирја о изнајмљењу манаст. ливада у Јасенку. — Позвана Унрава Ман. Гомирја да достави амо своје рачуне од 1886. до 1890. ради одашиљања вис. Сабор. Одбору на суиерревизију. — Одређена је истрага, да извиди нереде у цркв. општини могорићкој. — Одобрен је распорез намета цркв. општини жировачкој ради поправка цркве. Одобрен избор Гаде Кесића за цркв. општ. предејед. црквенобочкога. — Извештен је јереј Дан. Чучковић из Суваје, да му је молба ради потпоре из јерарх. Фонда одбијена од Саб. Одбора. — Упућене су општине да саборске трошкове и вјерозаконски принос директно шаљу Управи срп. нар. цркв. Фондова у Карловце, а не овом Одбору, иоводом отписа вис. Саб. Одб. од 1892 бр. СО. ~ ех 1892. — Одбијена је молба становника села Маличке, којом су молили, да се оцијепе од блатушке и припоје пернанској парохији. — Одаслата је Управи срп. нар. Фондова молба цркв. онштине сењске, о том, да јој прими у своју похрану „запис" Дане и Јулијане Бањанина од 2000 Фор. ; дарованих цркв. општини сењској. — Позвана је цркв. оншт. вукошевачка, да одмах себи иредсједника изабере. — Препоручене су неке цркв. општине за нотпору. Р. II 3 Ј А В А. На лажан допис у 129. броју „Заставе" из Аде, у хатар истине овим изјављујем, да су уговорн, које је црквена онштина ађанска гледе оправке цркве своје и крста на пијаци са подузимачима склопила, нисани на мађарском језику, те сам ја и клаузулу одобрења на исте мађарски написао, хотећи тиме уштедити општини неко лико Форината, које би за автентичан нревод клаузуле платити морала, јер из искуства знам, да нп грунтовна власт нн иноверни подузимачи неће да нрцме уговоре, ако је клаузула српским језиком написана. По томе је безобзирна лаж, да сам ја на српске уговоре мађарску клаузулу одобрења написао. Нови Сад 25. августа (6. септ.) 1892. Георгије Видицки, конс. иодбележник.