Српски сион

Стр. 610.

„СРПОКИ СИОН."

В р . 35.

Богу заблуђенике: онда благо и мени и теби а особито цркви Божијој, којој требају у винограду Господњем таки раденици и узори у врлини. Тражи дакле усавршен.а у јеванђељу, узора у Христу, вредноће у апостолима: опомињи се, човече, сваки дан, да си пријамник оиих, који су се драговољпо жртвовали за све, који су били свима све (5. Кор. IX. 22.) и дали душу своју у откуи за многе (Мат. XX. 28.). Ево, сине и брате, рукоположењем моје смерности постајеш помагач Богу (а. Кор. III. 9.), који ти даје свештенство, службу и вршење страшних тајана. Госиод нека нам је сведок истинит, да ћеш чинити све, што ти Госиод заиоведи: било добро било зло; иослушај реч Госиода нашег, ка којем те шиљемо, да ти добро буде (Јер. Х1Л1. 5, 6.). Бише него икоји световњак дужан си трчати к белези, к дару горњега звања Вожијега у Исусу Христу (Филип. III. 14.). Рукоположих те, радујуИи се, што се у свему смем ослонити на тебе (в. Кор. VII. 16.), но у овој мојој радости и смелости саветујем ти очински: Гледај да уредно живиш (ЈеФес. У. 15.). Буди иастир добар, који дугиу своју иолаже за овце (Јов. X. 11.), иа да се и ја најслађе иохвалим твојим слабостима, кад се усели у тебе сила Хрис.това (к. Кор. XII. 9.). Не заборави нигда, да си иристуиио к Сионској Гори и ка граду Бога живога, Јерусалиму небесноме и многим тисућама анђела, к сабору и цркви ирвородних, који су наиисани на небесима, и Богу судији свију, и духовима савршених ираведника, и к Исусу, иосреднику завета новога, и крви кроиљења, која боље говори него ли Авељева (Јевр. XII. 22.-24.).

Ја, који сам призвао данас божаствену благодат на тебе, надам се, да &е Онај, који је иочео добро дело у теби, и свршити га. Немој да осујетиш надања мога, него гледај па службу, коју си иримио у Госиоду да је довршиш (Кол. IV. 17.). Немој да се због слабости своје не надашуспеху; него се моли Извору, који вазда уече, да те иапоји и охрабри, Извору, који је рекао : „ доста ти је моја благодат; јер се моја с/*ла у слабости иоказује са свим а (к. Кор. ХН. 9.). А, кад ти посао пође за руком, не усуди се ни иомислити, као да је та врсноћа од тебе, него је твоја врсноГш од Бога, који те и учини врсна, да будеш слуга Новом Завету (к. Кор. III. 5., 6.). Не забврави нигда врло часних имена, којима те краси св. писмо. Јер по речи Господњој и светитеља Божијих називаш се ти: Анђео — Весник Господњи —- Прилика Апостолска — Уста Божија — Око црквепо — Храм високи — Дом за тајну Стуб премудрости — Труба небесна Светлост свету — Со земљи — Лечник болесних — Вођа слепих — Наставник заблуделих — Учитељ — Светилник — Пут Чувар — Стражар — Вратар — Пастир — Кључар — Изврпштељ — Судија Владар — Измиритељ — Молитељ — Пресвитер-старешина — Јереј-свештеник. Заиста су то велика и врло важна имена; али су исто тако велике и врло важне и дужности; јер се не даје част и награда именима, већ делима. Имај дакле увек пред очима: I. ДОСТОЈАНСТВО. Важности свога достојанства опомињи се често, нарочито у званичном послу, јер

виднијих места ова красно и вешто написана „Архијерејска поука пресвитеру при рукололожењу". Ноука ова, скроз прожмана класичним речима самог св. писма, казује кратко, јасно и разговетно: шта је — и гита треба да буЂе права сеештеник у свима својим одношајима према цркви и према народу, као пастви својој. Поука је та тако дивно и класично нзведена, е ми не бисмо ништа друго желили, него да сваки свештеник буде онакав, каквим та поука приказује правога свештеника. Златне су то речи и драгоцени ти савети, које даје свештенику та архпјерејска поука! Који свештеник послуша те речи и савете, биће у истини прави свештеник те о делима својима лако дати одговора Господу Вогу и спасител.у нашем Исусу Христу на страшноме суду, о другом доласку његовом. Класична ова „Архијерејска поука" пок. владике Платона писана је црквено-словенским језиком, па како млађи нараштај тешко или нерадо чита на истом језику писане саставе, с друге стране пошто се иста књижица Платонова књижарским путем тешко и могла добити, — да се неби та драгоценост наше књижевности забацила или у заборав прешла, — ми се ево постарасмо, да се то одлично дело преведе на српски језик, те да се њиме користе сви наши свештеници и кандидати за свештенички позив. Постараћемо се да се ова красна поука и у засебну књижицу одштампа, те да дође у довољном броју примерака до руку наших преосвећених архијереја, који ће исту књижицу уручивати новим свештеницима при рукоположењу као свети „залогљ" о ком ће „бвхти истнзани во второе и страшное пришеств1е". На нашу молбу и пријатељско посредовање, делце ово превео је лепим и чистим српским језиком наш одлични пријатељ, сатрудник и сарадник, г. Ј. Д., коме нека је и овде јавно изречена усрдна хвала и заслужено топло признање. Уредништво.