Српски сион

В р . 35.

„СРПСЕИ СИОН."

Стр. 611.

си примио на себе бреме, тешко и за само анђеоско раме. Особито пак старај се а.) да пазиш па своје свештеничко достојанство у саобраћају са световњацима, знајући, да је разлици твога чина пужна и разлика у понашању. Шта ћеш, брате, у свету, кад си већи од света?! б.) да чуваш нреимућство свога чина ирема велмонсама и кнезовима, јер је Госиод, који седи на Херувимима, велик и висок иад свима; част царева љуби иравду, Госиод је утврдио иравду суд и иравду уредио је (Пс. ХСУШ. ,1., 2, 4.). в.) да поштујеш достојанство своје и код сабраће своје ма они били и млађи од тебе. Грли их све љубављу као браћу у Христу, братском љубављу будите један другом љубазни, чашћу један другог већег чините (Римљан. XII. 10.). У опште знај шта си, те да ти име одговара делу а дело пристаје имену; јер ти је нужно, да прво упознага свештеничко достојанство, а за тим да га чувага, у свему сам себе иодаји за углед добрих дела (Тит. II. 7.). II. УСАВРШАВАЊЕ. Да буде савршеи човек Божији на свако добро дело ириираван (в. Тим. III. 17.). Свегатеник је положио два обета: светости и свештенства ; с тога и има тежити, да се у тима усаврнш. Св. Златоуст вели: „Световни свештеници ваља да буду боље наоружани и снажнији него монаси, који у пустиљи живе, јер стоје ближе понора греховног!" Св. апостол Павле саветује: Све је иисмо од Бога дано и корисно за учење, за карање, за иоирављање, за иоучавање у иравди, да буде савршен човек Божији за свако добро дело ириираван (к. Тим. III. 16, 17.). Ма да си млад, пашти се без прекида, да се усавргаига, да нико пе иостапе немарљив за твоју младост, него буди углед вернима у речи, у живљењу, у духу, у вери и чистоИи {&. Тим. IV. 12.). Но при свем том, како у младости, тако —- и још већма — у старости својој чувај се, да не уобразиш себи, да си већ савр-

шен; него, кад мислиш да стојиш, чувај се да не иаднеш (а. Кор. X. 12.). Не мисли, да си већ савршен. ако се на коју врлину ма и са свим навикнега, јер хтети гшамр у себи, али учинг^ти добро не налазимо. Налазимо дакле закон, кад хоћемо добро да чинимо, да иас на зло пагони ио унутрашњему човеку. Тако дакле умом својим служимо закону Божијему а телом, закону греховноме (Римљ. VII. 18., 21, 22, 25.). Непрестано се усавршавај тим више, гато се за савргаепо вргаење твога звања изискује одлична а не обична проста снага. И немој се томе чудити: јер, кад Аиостол каже: „ Ви сте светлост свету и (Мат. У. 14.), јасно је, да и сваки свештеник има то бити. С тога мора бити светлост у њему самом, те да светли у њему Христос, откривење, истина; не може он светлити светлошћу својом, него оном, коју је добио. Па ногато је апостол рекао и: „ Би сте со земљи" (Мат. У. 11.), то је са свим јасно, да у свегатеницима, као пријамницима апостолским, не сме бити ништа просто и слабо. Јер како ће бити поштоваи од народа свештеник, који нема у себи ништа различно ни одлично од онога, гато је множини народа својствено. Не владајте се ирема овоме . веку, него се иромените обновљењем ума својега, да бисте могли кушати, које је добра и угодна и савршена воља Божија (Римљ. XII. 2.). Не буди као да имаш обличје иобожности, а силе си се њезине одрекао (в. Тим. III. 5.). Не држи се савршеним ни са доброг свештеничког имена свог ни са где којих добрих особина својих; него се уздај у Бога свим срг/јвм својим, а на свој разум не ослањај се (Прич. III. 5.). Св. аностол пита: Гдеје иремудри9 Где је књижевник? Где Је иреиирач овога века? Не иретвори ли Бог иремудрост овога света у лудост? (л. Кор. I. 20.). Пастирских дужности има толико много, да онај, који би само трећину од њих тачно извршио, био би од свију људи сматран за свеца. али, ако се пастир сам тиме задовољи, не ће га мимоићи осуда. С тога не мисли сам о себи да си мудар; бој се Бога (Прич. III. 7.). *