Српски сион

У НОВОМ САДУ 6. СЕПТЕМБРА 1892. '

НАРОДНА НЕБЛАГОДАРНОСТ.

г 1ч1ароди, који иеће, или ие знају, да цене и иоштуЈу своЈе велике и заслужне људе, нису достојни, да имају великих и заслужних људи. И народи, који примају доброчинства од својих људи, а ие знају, или неће свој'им добротворима па доброчинству им сходним иачином да благодаре — нису достојни да имају својих добротвора ни да уживају њихових доброчинстава! Тај иринцип, основан ј *е ие само на јасном иравилу строгог моралнога закоиа, већ је у образованом свету, код увиђавних и честитих народа освештан још и обзирима обичне друштвеие конвенцијоналности и учтивости. И заиста, код свих напреднијих и образованих народа, утврђена је нека норматива, по којој не сме ири смрти, или носле смрти да остане непохваљен, неирослављеп и неуважен онаЈ', ко се у животу своме достојним и похвалпим радом, или каквим илеменитим и родољубивим делом прославио. Јавно народно миш-

љење у цивилизованих народа пикада и ниј у којим приликама не може да буде тако] застрањено, тесногрудо и ненраведно, да; не уважи — бар на самрти — заслуге не-' којега члаиа и сународника, који је народу своме за живота свога каква добра учи-^ нио. Нека је покојник био члан ма какве, можда и назадне или презрене политичне странке, пека су за живота му против њега летили ма како оштри нападаји, због оваког или онаког држања или понашања његовог, — ако је покојник задужио свој народ каквим већим доброчинством или похвалним делом, над гробом таквога покојника измириће се код образованих народа све опречне странке, те ће се — истина у различитој мери и можда разним гласом, али свакако достојно и хумано, часно и поштено одужити лепом речју и заслуженом успоменом и благодарношћу иокојнику на учињеном добром делу и заслужном раду.

ш ®мгем®®@! §и®да а В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редници : СЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВА ПЕТРОВИЋ.

НЕДЕЉНИ АМСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСБЕГНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВ0С1АВЕЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.