Српски сион
В р . 37.
„СРНСКИ СИОП. и
Стр. 659.
и слушалац педагогијума у Бечу. —. Од шееторице пријављених молилаца за стипендију од 300 Фор. из закладе Гавре Романовића, за слушаоце трговачких, занатлијских или економских школа, предложиће се скупштини за избор: Славољуб Илијћ из Земуна, слушалац иољопривредне академије у Бечу, и Илија Милићев из Делиблата, свршени гимназиста. — На стипендију из исте закладе од 300 Фор. за живописце и вајаре, није се нико пријавио. — (Књижевни одбор „Матице српске") имао је своју седницу 2. (14.) септ. о. г., у којој је између осталога ово решено: Одређено је, да се М. Д. Дејановићу, учите.Ђу у Молу, изда 104 Фор. у име остатка награде из Фонда Петра Коњевића за, његове сиисе о воћарству, који еу изишли у три свсске „Књигл за народ". — Утврђен је ред, по ком ће се штампати примљени списи за „Књиге за народ". — Према томе изићи ће у „Књигама за народ" ови списи: у 36. свесци „Аманет Српкињама" од Мите Нешковића; у 37. св. „Пчеларство" од Ивана Маширевића, богослова; у 38. св. „Бока и Бокељи" од Симе Матавул>а; у 39. св. „Пословице" од Св. Савковића; у 40. св. „У радише свега бише, у штедише јоште више" од дра Ђ. Дере; у 41. св. „На клизавој стази", приповетка Радослава Марковића, пароха; у 42. св. „Љубите хтрироду" израдио Рајко (Никола Манојловић, парох); н у 43. св. „Дуван је отров", од Владимира Димитријевића, свршеног богослова. — Наређеноје, да се прештампају 2. и 3. евеска „Књига за народ",које су распродане. У тим свескамасу списи дра Милана Јовановића-Батута: „Буквица здравља" и „Буквица болести". — Па основу оцене дра Ђ. ,Дере одбијен је чланак: „Идеализам, материјализам и нихилизам" од непознатог писца. — Према оцени А. Варађашша није примљено дело неиознатог иисца с натписом: „Јован Амос Коменски". По оцени истог члана иримл,ен је за „Летопнс" спис Мите Нешковића: „Поглед на .Токе-ове мислн о васпитању". — По мишљењу изасланог одбора одбијени су предлози А. Сандића: о нравцу „Летописа", о књижевном одељењу, о издавању старијих писаца и набављању књига и листова за библиотеку. — Враћен је непознатом писцу епис: „Преглед историје српске књижевности за одраслије Српкиње", који је био издан на оцену Стевану Лекићу. — Остали предмети тицали су се питомаца стипснднјеких заклада под управом матичином.
0 Г Ј\ А С И. Бр. ^ 1 '- сх. 89». Е Д И К Т. 1 -3, Милета Кукић, супруг Анђелијин, из села Тржића I. кбр. 5Л. парохије и опћине примишљанске, котара слуњскога, жупаније Модру г шко-ријечке, који је свој завичај и своју закониту жену оставио и у свијет отишао, позивље се овијем, да се, у року од деведесет дана, од првога увршћења Едикта уновине. или писмено или главомовој Консисторији пријави; иначе ће се и без њега у бракоразводној парници, коју је противњега жена му Апђелија новела, по закону даље постунати. Из сједнице Епарх. Консисторије, држане у II л а ш к о м, 20. августа 1892.
СТЕЧАЈ. Усљед дозволе славн, епарх. шк. одбора бачког овим се по ново отвара сТечај наупражњено учитељско место у Турији. Плата је у готовом новцу: 300 Фор., за држање повторне школе 40 Фор., за грејање и чишћење школе 60 Фор., у име писаћег паушала 10 Фор., уживање 16 диштр. ланаца (22 кат јутра) ораће земљ>е на коју учитељ порез, еквиваленат и друмарину плаћа, и слободан стан. Изабрани дужан ће бити у додељеним му разредима децу у свима шк. уредбом пронисаним предметима обучавати и у цркви ири сва,ком богослужењу за певницом појати. Рок стечају траје до септ. по ст. календару. Молитељи имају своје добро снабдевене молбенице до поменутог рока иотиисаном шк. одбору иоднети. Из седнице шк одбора у Турији 31. августа 1892. год. држане. 172, 1—2 ШКОЛСКИ ОДбор.
С Т Е Ч А Ј. 1б8 > На упражњено место п а р о х а у Ч о р т ановци са платом VI. разреда, овим се стечај отвара. Који желе место то получити, имају своје ваљано устројене молбенице, ако су из стране еиархнје путем своје надлежне консиеторије, иначе иутем надлежног им протопресвитера до конца октобра о. г. овамо поднети. Из седнице конситоријалне у К а р л о в ц и 11. (23.) августа 1892 држане. Архидијецезална консиеторија.
Б Р- 1892. ЕДИКТ. 1б6 > 3 ~ 3 Радован Обрадовић, супруг Олге Обрадовића, рођ. Делића, из Дољана, оићине — доњи Лапац, котара Удбина, жупаније Личкокрбавске,