Српски сион

В р . 37.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 647.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

АРХИЈЕРЕЈСКА ПОУКА ПРЕСВЕТЕРУ ПРИ РУКОПОЛОЖЕЊУ. Саставио по св. писму ПЛАТОН епископ бачки. Превео Ј. Д. (Наставак.) ХИ. ЉУБАВ БРАТИНСКА. Ако у духу живимо, ио духу и да ходимо • да не држгшо лажне славе раздра -

жујући један другога, и завидеЛи један другоме (Римљ. V. 25., 26). Старај се свима силама, да одржиш духовно јединство у светском врту са световним и манастирским свештенством, да сви скуиа заиста стојите у једноме духу и једнодушно се борите за веру и јеванђеље (Филип. I. 27). А ако имаш и сапароха у једном те истом месту, то душе своје очистивши за братољубље нелицемерно, од чиста срца љубите добро један другога (а. Петр. I. 22.), да се милост и истина сретну а иравда и мир иољубе (пс. I .XXXIV. 11.). Без мира и светиње не Ие нико видети Тосиода (Јевр. XII. 14.) јер љг/бав иокрива мноштво греха (а. Петр. IV. 8.) Пошто су дакле свештениди дужни чувати јединство Духа у свези мира, као што су и иозвани у једном, паду звања свога (ЈеФес. IV. 3., 4.): то мораш добро са своје стране иазити, да све у љубави међу собом радите, а ништа у иркос или за иразну славу него чините један другога веКег од себе (Филип. II. 3.). Јер, ако су међу вама зависти, сваЈЏ и неслоге, нг^сте ли телесни (а. Кор. III. 3.), к томе, где је завист и свађа, онде је неслога и свака зла ствар. (Јак. II. 16.) Чувај језик (ово је само собом јасно) од опадања и оговарања, немој да будеш као Јеврем јунџца научена, да воли расиру (Осија X. 11.), Ништа не стоји свештеницима гадније, него кад су у међусобним слабостима, као нокти у ранама. Неки клирици, брзи на језику, непромишљено — тешко нама! — опадају дично име свештеничко и пред самим световњацима, те тако поткопавају свештеницима повере-

ње у народу, а и не слуте, да тим спремају пропаст душама и падају у опасност тешкога греха. Смрт је и живот у власти језику (Прич. XVIII. 21.). Опадачев језик је ватра, свет иун неиравде, пемирно зло, иун једа смртоноснога (Јак. III. 6., 8.). Старај се што боље, да очуваш мир у својој парохији, како се не би цепала на странке, те да се не би међу својим парохијанима чуло: Ја сам Павлов, ја Аиолосов, ја Јгифин, ја Христов. Еда ли се Христос разделиУ (а. Кор. I. 12., 13.). Мрзак је Госиоду лажан сведок, који говори лаж и који заме&е свађи меЉ браЛом (Приче VI. 19.) У туђу се парохију не мешај, и не осуђуј ништа, што у њој видиш, јер онај тамо сазваник твој врпти многа дела с правом ревношћу, која ти из лености занемарујеш. „Један другом припадамо, па опет један другом сметамо" (Григ. Наз. сл. 1.). 0, штетне зависти ! Брини се свим силама, да влада слога међу општинским преставницима и народом, а тако исто и међу члановима у самој општини; јер је непобитна истина, да слогом расту мале ствари, а са неслоге пропадају и највеће. Једном речи: свуда иека влада љубав братинска (Јевр. XIII. 1.). VIII. СТАРАЊЕ 0 ДУШАМА. Паси ]агањце моје, иас.и овг^е моје (Јов. XXI. 16.). Добро пази, да ти ревност старања за душе буде а.) чиста, која иема у виду твоју корист, јер многи траже, гито је њихово, а не гито је Христово (Филип. II. 21.). б.) паметна. Пашти се, да благошћу и добротом задобијеш љубав својих парохијана пре, но што започнеш какву промену, *