Српски сион

Б р . 38.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 665.

су од смртиих грехова сачуваии миоги, који би без ње погинули били. Кад се много исповедника сакуии, не буди због тога брз у преслушавању, јер је такав поступак гатетан по покајнике, и ти ћеш одговарати Богу не за оно што будеш саслугаао, ве!> за оно, што због своје брзине будега занемарио. Чувај се јако, да нико не иошне са немара твога (Вар. III. 28.). Помисли духовниче, да се онај, чију исповест слушага, можда последњи пут исповеда, и да душа његова, због твоје кривице, може бити бачена у пропаст, ако ти не употребиш сав напор, да се ои потпуно и достојно исповеди. Кад исповедаш, клони се радозналих, непристојних и лудих питања. Ако у све кутове покајникова срца лудо завирига, отићи ће грешник од од тебе већма упућен иа зло, но гато је био пре него што је к теби догаао. С тога питај за грехе телесне, нарочито млађе особе, скромно, целомудро, пажљиво. На поскету мудро оцени какву ћеш епитимију коме наложити ирема каквоћи особе, нрема њеном стању, нрема броју и тежини грехова, да тако греганик епитимијом задовољи правди, да је лековита, даје супротна греху, као: среброљубљу милостиња, неумерености пост, гордости смерност, лењости труд и т д. В Учитељ. Просте, кад се кају, поучавај основним истинама о вери, разјасни им својства добре исповести, предочи им корист и потребу скрушености, подсети на обвезност звања, сталежа и т. д. Да изазовега праву скругаеност, која је битни састав у покајању, бирај изразе побожне, као што Господ заповеда: усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из уста његових, јер је анђео Госиода Сведржитеља (Ма.иах. II. 7.). Дугае, које од природе желе добро, труди се, да упутиш к вигаем савршенству, да имају живот и изобиље (Јов. X. 10.). Г. Судија. Негледајтеко јв, ко, кад судите, него ираведаи суд судите (Јов. VII. 24.). Знај, да не судиш суд човечији, но Божији, и да ће се све гато осудига вратити

на тебе самога. 3а то нека буде страх Госиодњи у вама; иазите и радите, јер у Гос• иода Бога нашега нема неиравде, нити гледи ко је ко, нити ирима иоклоне (к. парох. XIX. 7.). Кад дајега, ускраћујеш или одлажеш разрешење, не буди морално ни мекан ни строг. Мекост рађа површно расположење, а строгост очајање; прва често разрегаава и таковог, који заслужује да се осуди, а друга осуђује таковог, који заслужује да му се опрости. „Ако сувише узопраштага, требаћега сам опроштења" (Григ. Наз. гл. 21.). Немој да те заведу обзири према свештеницима или изображенијим световњацима и „не тражи се за судију, ако ниси кадар одбити ненравду, да се не би кад год побојао силника" (Сирах VII. 6.). Не разрешуј брзо и без разлике који су близу прилике да тегако сагреше, или који се нису с неиријатељем помирили, или који нису повратили што су на нравди отели, или који поред честог иеповедања и опомене у ма какав тежак грех надају те немају нраве скругаености и искрене одважности за поправак. Двоструку власт дао ти је Господ: да дрешиш и вежеш по мери славе Божије. Не веруј лакомислено обећањима покајниковим особито обзиром на удаљење греху најближих повода и обзиром на повраћење узете туђе ствари. — Не двоуми, да не будеш недостојан (Јак. I. '8.). Лакше ће ти бити пред Богом одговарати за велико милосрђе, које будеш према грешнику због сумњања и нерешености иоказао, него ли за велику строгост. Према своме животу буди строг, а према туђем благ, нека виде људи, да с малим средствима располажеш ал велика дела етвараш. Не замери исчовести младих особа. Велеважно је дело, да духовник у млада срца, мудро и мило их исиитујући и поучавајући, зажеже страх од греха а љубав к врлини и да младим душама улива страхопоштовање према св. тајнама и тежњу к њима. Не изобличавај строго, него примај децу кротогаћу самога Спаситеља Исуса Хрпста, који говори: Нустите децу к мени, јерје њиховоцарство небесно (Лук. ХУП1.16.).