Српски сион

В Р . 89.

„СР11СКИ СИОН."

СТР. 679.

0, како је лако и угодно кликиути народном бесмртнику: „в'кчна ти пал\Атк !" 0, како је дивно и утешно желити вечити помен ономе, који се делима својим овековечио за сва времена и сва каснија поколења нашега народа! У реду каснијих поколења, која ће за вечна времена хранити вечни номен неумрлог добротвора народног, Саве Текелије — ево се скупило на побожну задушну молитву прво ноколење, иза смрти великог народног бесмртника, да призна, да у души осети и да слабим речима искаже: ко је био нашем народу Сава Текелија, који је на данашњи дан, пре по века, пре 50 година, у породичном гнезду своме, у славном Араду-граду, своју велику, нлемениту и родољубиву душу испустио. Кад се поколења и нараштаји броје и мере бројем и временом од 50 година, те кад од сутрашњега дана почиње свој живот ново поколење иза смрти бесмртнога Саве Текелије, онда ми, који снадамо још у прво поколење, треба на сусрету с новим, достојно да нрославимо име највећега народнога добротвора, да нраведно уважпмо његове неумрле заслуге за српски наш народ и народну нам просвету — те да ново поколење и нови нараштај, што сутра отпочиље свој живот, при светлости светла и узвишена Текелијина имена, заветујемо чврстим и светим заветом, да као светип.у поштује и уважава то име највећег народног добротвора, да не заборавља и не занушта гроба, где леже кости највећег српског родољуба, да чува као свети и најдрагоценији аманет оне богате поклоне, закладе и завештаје, којима је н а ј в е ћи С р б и н свој љубљени народ српски богато обдарио и обилно усрећио! Сава Текелија је јарко сунце српског родољубља! Он је сунце, које и светли и греје уједно. Милостиви Бог даровао иам га, је, да нам огњевитом светлошћу засве тли на доста суморном и натуштеном небу нашег црквено народног и културно-просветног живота, те да се после око њега, као центра,поређају као звезде пратилице, и сви каснији наши народни добротвори, који се загрејаше на сунчаним зрацима Текелијина родољубља, на нам у похвалном

пожртвовању своме оставише толике поклоне, закладе и завештаје, да смо са њих у пелом образованом свету славни и похвални. Између свих родољуба и добротвора, што их је наш народ с ове стране Саве и Дупава икада до сад имао — Сава Текелија је без сумње највећи родољуб и највећи добротвор нашега народа. Своје име и имање, свој живот и здравље, своју науку и искуство — све је то неумрли Сава Текелија иринео на жртвеник народне просвете, у једној, најплеменитијој намери, да роду и народу своме што више користи. Као народни добротвор, он се није задовољавао : да оснива завештаје и закладе, које су само за једно место везане, или само једној извесној цељи одговарају, — он се није ограничавао, да чини добра само овом или оном сталежу, већ, као што јарко сунце својим благодетним зрацима обасјава и греје целу земљу, тако је и Текелија Сава — баш као оно и светитељ Сава — „всн5 шладн^квшК!« СЕрвск8к> зе/И/1и> и сердца /нодеи" загрејао топлином своје велике душе и обасјао благодетним зрацима свога пожртвовања и доброчинства. Сунце Текелијиног родољубља и доброчинства грануло је срнском народу од истока, из Арада града, где је он, као у месту свога рођења и породичном гнезду од старина — још у својим млађим годинама засновао и основао „воспитиос закеджи за оучацЈ^С/Л кшостк" жртвовав на ту цел до 20.000 Фор. Да би и друге побудио и загрејао за такве племеиите смерове, написао је књигу под насловом: „Позмвднк Еднога Лрадмнина на Асноваше за восниташе деце серкске." На позив те књиге одазваше се многи имућнији Арађани, те приложише веће мање своте на то „воспитное заведеше" — алијезбог те књиге Текелија пред самим царским дворем онтужен као бунџија, а за саму књигу му је речено, да је „пи с ан а против доброгареда у земљи." Но све то није могло поколебати великога Саву Текелију у његовим племенитим смеровима! Из младости своје увереп, да „наш народ — као што сам вели у једном свом основном писму — само изображењем може к слави и свакој срећи до- *