Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 43.

свештеника, који су у току прве годиие умрли — много не губи, а неиздавањем — много не уштеђује. Врло сумњам, да ће бити и 5°/ 0 у првој години умрлих свештеника т. ј. да ће међу стотином умрлих свештеннка бити њих петорица,, којн су још у току прве године умрли. Но узмимо толико. По „предложеној уредби" од ових стотипу свештеничких нородица њих 95 биле би осигуране, збринуте, умировљене; а 5 не. На 95 свештеничких породица издавало би се из мировинског Фонда по 200 Фор. годишње. — свега 19.000 Фор. Но наша је жеља, да ни оних 5 породица не напустимо; ми хоћемо и њима потпору да дамо, али тако, да то не чинимо на штету мировинског Фонда, не ћемо од њега ништа да откидамо. Кад је тако, онда ћемо са свотом од 19.000 Фор. морати подмирити са мнровинама не 95 него 100 нородица; према томе свака ће породица добити 190 Фор. годишње потпоре. Дакле: од 95 породица одузети само 5%, годишње 10 Фор., или циглих 84 нов. месечно, на створити и дати помоћ и потпору и породицама оне петорице свештеника, који су у току прве године умрли: то је — без сумње — узорито, племенито, човечански, братски и хришћански. Може ми се приговорити: Истина је, да је редак свештеник, који умре у првој години свога свештениковања; али пе треба из вида изгубити ово: ми данас немамо општег јерархијског мировинског Фонда, а немамо ни но свима епархијама тога Фонда; то ће рећи, да многи, па и старији свештеници у мировински фонд не уплаћују, нити су уплаћивати могли. Створи ли се данас општи јерархијски мировински фонд, то ће — према §-у 29. „предложене уредбе" — свако свештеио лице, које 40-ту годину живота ирешло пије, „морати у редовне чланове завода ступити." А кад ти и такови свештеници у редовне чланове завода ступе, онда је више него несумњиво, да ће бити већи постотак, да ће битн већи број у првој години умрлих свештеника; те је онда са свим умесна и оправдаиа одредба, да се тих и такових свештеиика породице од мировине искључе.

Покушаћу да овај приговор обеснажим и одбијем. Нема сумње, да ће бити већи постотак, да ће бити већи број у првој години умрлих свештеника, кад „у редовне члаиове завода ступе" и свештеници до 40 година, они, који више година, па и више десетииа година свештеникују. Но треба знати, да ће тај и такав случај бити само п р в е годипе живота и опстанка општег мировинског Фонда; друге године већ тај случај није могућ — умре ли старији свештеник друге године живота фондовског , он је умрво уједно и друге године свога уплаћивања у мировински фонд , а као такав ои, односно његова породица — по §. 14-ом — од мировине искључена није. Но нека је те прве годнне живота и опстанка фондовског постотак скочио на 10, и нека су свих 10 свештеника из броја старијег свештенства: па хоћемо ли удовице тих 10 свегитеника од мировине искључити, нотпоре лишити за то само, што су оне већ старије, те за рад мање способније; за то, што је вероватно, е ће оне мање времеиа бити на терет мировинском Фонду, јер ће — природним путем и законом — мировине лишени бити?! Или ћемо зар сирочад таких свештеника одбити за то само, што су они ближе добу пунољетства, када им — по закону и правилу — истиче право на мировину ?! Како по §. 3-ћем „предложене уредбе": „нико не може и не сме у напредак за ђакона, односпо пресвитера световног рукоположен били пре, него што је чланом завода постао" — то онда у другој години живота и опстанка фондовског рећи: „ако који члан умре пре једне године од дана уплаћеиог улога", значи то исто, што и: ако које свештено лице, као члап завода, умре у току прве године свога свештениковања; а таквих ће свакако бити мален, незнатан број, па њихове удовице односно сирочад од мировине и потпоре одбити. искључити —- било би и срамота од света, а сувише од Бога грехота, баш за то, што их је мало! Јер побринути се и састарати се за њих 20 удовица, односно сирочади — а остаљити једну удовицу и једно сироче — што 'но веле — „без ру-