Српски сион

С тр . 752.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 44.

домова за трудољубље, дечијих храштлишта и школа, кад се лате устројства библиотека и читаоница и држања народних нредаваља — они се мало по мало интересују за све што је истински корисно, узвишено и лепо. Свештеник, који постојано не иде међу своје парохијане, ие може такођер знати ни све њихове нужде и опасности — тајну неуздржљивост, распуштеност и друге пороке, који су с тим скопчани, не може знати неправилно и шкодљиво мишљење, које међу њима влада у ногледу религије, породице, друштвеног и државног живота, па ни искушења и заблуде и т. д. Свештеник не треба да је полицијски истраживалац нити духовни инквизитор, него само прави „стражар", који неуморно бди над својом паством и сасвим марљиво и својски открива и најмање зло у њој. Он може, на пример, непосредно извештавати се и сазнавати, шта читају његови парохијани, — а

зна се, да је читање ирема томе, шта се и како чита, важна ствар за добре и зле утицаје —, може давати савете и упутства о томе> какве књиге треба читати, које су корисне и за, снас душе, где и како се могу набавити итд., развијајући таким начином укус за здраву и корисну лектиру, особито међу омладипом, која је не давно изишла из школе и која још пије угушила иробуђене тамо зачетке умног живота. Са својом практичком насгавом може оп а и дужан је радо да иде на сусрет сваком, који жели да користи народу и да припомогне његовој земаљској срећи. Поука о ветрењу станова, обрађивању њива, сађењу врта, па корисни савети и у мањим незнатним пословима — све су то услуге, које ваља чинити и које јако помажу да ојача уплив свештеников и у религиозноморалном одношају. (Надтавиће се.)

_ ПРЕД ш ^Х\ако је за 24. октобар (5. новембар) сазван "^српски народно-дрквени Сабор, ночело се већ ио јавним листовима писати у опште о будућем сабору о предметима и стварима, које ће се на сабору, решавати и решити. ПроФесорске колегије у карловачкој и новосадској гимназији штампале су читаву књигу под именом „Пред сабор, члановима срнског народно-црквеног Сабора"; разаслали су је свима члановима саборскима и свима уредништвима српских листова. Три су врло важне ствари, које се у књизи расправљају: а.) о накнади у плати за време од 1. јануара 1875 до 31. децембра 1889.; б.) примедбе и допуне проФесорских колегија на „предлог за уредбу о умировљењу стално намештених чиновника, и т. д"., који је саборски Одбор 21. децембра 1891. (2. јануара 1892.) спремио за Сабор; в ) нримедбе и допуне проФесорских колегија на §. §. 463 до 472. у „нредлогу за уредбу о устројству српске народноцрквене автономије и т. д". ; који је саборски Одбор за Сабор сиремио 26. сентембра (8 октобра) 1891. Први део ове књиге изнео је целу историју о тражењу про®есорских колегија, а особито но-

восадске ироФвсорске кблелијеј да се према највишој кр. Уредби од 10. авг. 1868 чл. III. §. 92. плата нроФесорска удеси као и на државним гимназијама средњега реда. ПроФесори у нашим гимназијама уживали су нлату као и проФвсори у државним гимназијама средњега реда и то пре Рескрипта имали су нлате 682'5 Фор. а за тим поред државне припомоћи на новосадској гимназији 8-10 Фор, и 735 Фор. Кад је у државним гимназијама по наредби кр. уг. Министарства богочасти и јавне наставе промењена нлата нроФесорска и то : 1000 ®ор. за проФесора испитана за нижу гимназију, 1100 Фор. за проФесора испитана за целу гимназију, то је сам Сабор године 1870. тумачио §. 92. у Уредби тако, да проФесори у српским гимназијама имају илату као и проФесори у државнпм. До Сабора је то морало доћи због тога, што у наведеном парагра®у стоји, поред устројавања плате и ноложаја по нронису за државне гимназије средњега реда, још и циФром означена плата, а то је 800 Форинти. Наредбом министарском од 1871. године промењена је и опет плата нроФесорска и иовишена на 1200 ®ор. са станарином од 200 ®ор.