Српски сион

НЕ/[ЕЉНИ ЗА ЦРКВЕН0-ПР0С8ЕТНЕ Н АВТОНОШЕ ПОТРЕВЕ СРПСКЕ ПРАВ0С1АВНЕ ШТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. §а шгшШ вввЈар етиаа. В ласник : СРПСКИПАТРИЈАРХГЕОРГИЈЕ. —У редници : СЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВА ПЕТРОВИЋ. —^ У НОБОМ САДУ 1. НОВЕМБРА 1892. "

1

(јјОеличттна задатка, што.га пма сабор нага ' да изврши, а што се оправдано иризнаје и наглашује од свију Фактора, и иа сабору и изван овога, присиљава нас, да напишемо ове редове, а у иамери и жељи најистинитијег родољубља, да послуже сретном извргаењу тога задатка. Под утиском величине љегове, нод утицајем важности и одсудноети, која се и сувигае указује у величини тој сваком мисаоном православном Србину, ми ћемо у овим редовима дати маха само и једиио најдубљем уверењу најчистијег родољубља и најистинитије љубави и оданости св. православљу нагаем, — најдубљем уверењу, како да регаење великог задатка, сабору намењеног и постављеног, не буде величина зла, него величина добра за нагау цркву, народ и пародпо-црквени автономни ашвот. А желимо, да чланови нагаег сабора

IX.

сви, а спепијалпо свегатеници, ове редове прочитају и расуде у истом расиоложењу ума, савести, срца и дугае, у којем их ми пишемо. У другој саборској седници изјавио је нреузв. г. кр. комесар, да кр. влада „задатак и рад сабора с' нуном

симпатиЈом ирати . Такву изјаву могао је учииити

по

иагаем мигаљењу — преузв. г. кр. комесар, таквом симпатијом може еаборски задатак и рад пратити кр. владаза то, јер се „све вигае види и осећа н е о д л о ж н а н о т р е б а, да се сви црквени и гаколски одногааји д е ф и н и т и в н о урсде", надаље за то, јер се са разлогом могла чинити иретпоставка код државних Фактора, да Ке предлоге одбора петнаесторице сабор примити као п о д л о гу с в о м е р а д у, и д а ћ е и с а бором иревејавати онај дух искреног и праведног расположења нрема пра-

АААААДЛгиЛАЛЛ,

ГОДИНА II