Српски сион

с тр. 790.

„српски сион."

б р. 46.

брзо у расправу узео. Од своје стране с одушевљењем топло препоручује иредложену уредбу за иодлогу снецијалне расправе. Г. Мата Косовац радује се ; што је овај нредлог пред сабор изнесен, радује се, јер љуби свештенство, као што и цео народ љуби тај свој одлични сталеж. Код пас је свештеник из народа понпкао, те с поносом може и треба да носи име „народни свештеник", Али баш за то, што је наш свештеник прави ,,народни свештеник", треба н народ да нритече у помоћ своме свештенству, па како у предложеном нацрту за мировинску уредбу нсма спомена, да и сам народ прилаже што у мировински фонд за свештеничке удовице и сирочад, он већ сад при генералној расирави наглашује, да би требало да прилаже у исти фонд , тнм начином: да свака цркв. општина ирилаже у пстн мировннски фонд но 2°/ 0 од годишње свештеничке плате. Иначе с радошку нрихваћа предложени нацрт Г. нрота Ј е р е м и ј а М а 1) а р е в и ћ уверен је, да ке свештепство и у спромашној будимској епархији, у интересу обезбеђења својих удовица п сирочади радо и од уста својих одкидати, те у фонд прилагати, али би и по његову мишљењу са свим ираво и умесно било, да и црквене општинс дају извесне прилоге на тај свештенички мировински фонд. Но да се на народ не би нов терет набацивао, пошто је народ н онако доста оптерећен, он би био за то, да цркв. општине дају својс прилоге неиосредно из цркв. благајне, што је умеоно, а нс би могло бити никоме ни неираво, јер за служитеља цркве ираво је п сама нрква да нешто жртвује. И он с радошћу и одушевљењем нрихваћа предложену уредбу. Његова Светост г. Патријарх напомиње, да саветовање о давању прилога од цркв. општина снада у снецијалну расправу, те да ће се предлози о томс, тек онда моћи расирављати. Пошто је тпме генерална расправа довршена и иредложена уредба једногласно примљена за подлогу специјалне расправе, ирелази се на исту спецнјалну расправу. Наслов п ]. §. предложене уребе усваја се без измене. На 2. §. предлаже г. Л а з а р 0 б р е н о в и ћ ову донуну: „Чланови су овога завода: а.) редовни б.) утемељачи н в.) помагачи. — 1. Гедовии су чланови срп. нрав. световнн свештеници без разлпке степена, стања и занимања. 2.

Утемељачн су — без разлике на сталеж — онп, који у овај фопд уложе иајмање 50 ®ор. плп у један пут, нли у пет годишњих оброка 3.) Помагачи су — без разлике сталежа — они, који у овај фонд најмање 5 Фор. плаћају". Усваја се предлог заступника г. Лазара 0 б р е и о в и ћ а. 3—8 §.§-п усвојени су по редакцији одборскога преддога На §. 9-и г. Стеван Ј о в и ћ предлаже а(1 б. да овако гласи: „дисциплинарне новчане глобе, на које епарх. власти осуде свештена лица " Г. Стеван Михалџић предлаже, да цркв. оиштине плаћају годишње ио 6°/ 0 од оне своте, коју дају у име платс своме свештеннку или свештеницима Ради поткрепљења тога свогаиредлога нозива се, да су онштине дулше плаћати од своје стране прилог за мировпну својих учител>а н то још у држ. учитељски мировински фонд, те би већ по аналогији оправдано било, да цркв. оиштине дају свој прилог и у свештеничкп мировински фонд. Г. Мата Косовац по ново износи свој предлог: да цркв. општине плаћају годишње по 2°/ 0 од редовне свештеничке дотације. Г. И с и д о р Добровићје за нредлог Ст Михалџића, јер кад су цркв. онштине у стању плаћати но 400—1000 Фор. редовне свештенпчке дотације, ваљда ће моћи плаћати и додатак у корист свештеничког мировинског Фонда Г.барон Ј Живковић боји се, да се фонд за свештеничке удовице и сирочад неће моћи остварити, ако се буде само свештеничким улозима н годишњим приноспма оснивао и издржавао, а не буде имао помоћи и с друге стране. Он је за то, да се томе Фонду у номоћ нритече сасвих страна, са којих номоћ доћи може С тога би се он с начсопе стране драговол.но сагласио, да и цркв. општнне плаћају извесне прилоге у исти фонд — али наше цркв. ошптине, нс да су оптерећене, већ су баш иретерећене разним давањима, на се боји, да нов намет не би никако могле ни ноднетн, а ако би с тешком муком и нодносиле, знајући да то чине у корист свештеника, можда би се то доприпело, да порасте омраза на свештенство. С тога би он друге изворе тражио, да свештеничком Фонду у помоћ нритеку Он мислп, да тај извор могу н овом случају бити само сри. нар. цркв. фондови. Кад је сабор јуче закључио, да мировинском