Српски сион

В р . 46.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 781.

(Наста Што се тпче даљих посета парохијана, с године на годину за све време свегатеникова служења у овој или оној парохпји, то ваља овде приметити, да постоји битна разлика у погледу употребе тога васпитног средства између нагаег свештенства и свештенства заиадних вероисповести, разлика, која нроистиче из неједнаких услова и прилика, у којима живи и дела једно и друго свештенство. Практика католичких и протестантских цркава узелаје из одавна за правило, да извргаује настирске посете систематски, ио одређеном нлану, но ком се ови или они делови парохије иосећују у извесно и одређепо време године .један пут шш чешће, према величини и пространству парохпје; но разуме се, да те носете зависе и од неједнаке ревности самих пастира. Ради боље удобности и економије у времену састављају се нри извршеп.у тих посета парочити списци или заиисници с тачним означајем имепа парохијског становништа, па се при том парохијани иоделе на групе, у саразмеру према броју посета, које ће се предузимати. За основу те деобе узима се или нросто азбучни ред имена парохијана, или јога обичније нарочити топограФски распоред парохије у овој или оној вароган или месту, па се према томе предузимају посете. Списци парохијана, који се овде спомињу, то су код нас тако звани „домовии протоколи". Време, кад да се предузимају те пастирске посете, треба да се бира обично у оно доба дана и године, кад су нарохијани највише слободни од световних послова и кад су иајбоље расположени за пријем свога иастира. Даии, кад су велике пољске и домаће радње, кад започне живља трговина, кад настану Фабричке радп,е у местима са трговачким и индустријалнпм становништвом, дани опгатег светковања и народних забава, часови свакидагањег занимања, обичио јутрењи часови, доба ручка и вечере итд. — нису згодни ни угодни моменти за носете. Било би на

вак.) пр. чудновато, видети пастира да нолази у иоходе својим парохијанима земљеделцима у време кад је жетва у јеку или кад наступи тешко радно доба, кад сви мање или вигае за рад сиособни чланови породпце иду у поље, те би свештеник ретко кога могао затећи дома, осим слабих стараца и старица и малолетне деце т. ј. осим особа, којима су најмање потребне његове посете, — или, у време празничних шетња и разних народних увесељења и забава, кад су иарохијани једва способни да ириме његову добру ноуку. За пастирске посете треба бирати време, кад је подесно водити разговор о религији и моралној поуци. У практици западних цркава постоји важна особина у погледу пастирских визитација, коју ваља овде споменути: то је — веома расирострањени обичај водити записе и белешке о свакој извргаеној посети. Ти записи слични су у нечем кратком дневнику, у који се бележи све, што би било вредно да се сачува за спомен, па и лични утисци свештеникови из ове или оне посете. Што се тиче трајања пастирских посета, а исто тако карактера и правца беседа пастиревих с парохијанима, то сви ти услови зависе од саме цели, ради које се иредузимају носете. а тако исто и од околности, у којима се оне извршују и које у разно време могу бити врло различне. У том погледу саопштићемо овде опгата и кратка размишљања. Носете ие треба да трају врло дуго, да не би биле на терет онима, ради којих се чине; исто тако ие треба оие да буду ни сувигае кратке и журне, јер у том случају пе би имале другог значаја, осим хладног испуњавања пустих Формалности, које би биле са свим бескорисне за парохијане. Рде се нружа нрилика, да се учини добро дело, ту се не треба уклањати од њега. Здрави разум и прилике обично су најбоље руковође у таким случајевима. (Наставиће се.) *