Српски сион

Бр. 46.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 783.

расираву. А требало би и аа то да устав доцније до:ђе на дпевпп ред ; да бп сабор и посданици цојединце добили времена, да ступе у нреговоре најпре између себе а носле н са св. Синодом, јер би онда расправа у сабору била лакша. У ствари устава имаће и св. Сннод своју да каже, а ми не знамо, шта мислн св. Сипод. Може доћн „ноп роззитиз," па шта онда?! Радн нашег умпреља, да се иоднссе, иутем председништва, св. Сииоду прсдлог одбора 15-торице о уставу, са иитањем: да ли он има што против ? Тај глас треба ире свега чути. На дпректан преговор са св. Синодом, упућује га п говор кр. комесара, који је казао, да ће се сазвати св. Синод у ствари „устава." По томе њему изгледа, као да би државна власт хтела, да буде посредник нзмеђу еабора н Синода, а он то не би хтео, него жели, да се мн сами непосредно споразумемо са св. Синодом. Др. Тоша Недељковић. Најважнији је нредмет „устав." То ће нам бити темељ автономије, извор автономних права. За то треба најпре устав донети, како ће се онда моћи и други предмети и друге уредбе довести у склад са основном уредбом и законом. Он је у кон Ференцији заступао мишљење, да устав треба баш на прво место ставити на дневни ред То би и било најкоректније. Није ту потребно впше одгађања са уставом рад постизавања споразума, јер мн ћемо, као зрели и озбиљин људи знати објективннм капацитовањем у сабору тај сиоразум постизавати. Та устав је само ревизија постојећег устројства и цостојећих уредаба, а искуство нас учн, да су ове неудеспе, а на темељу тога искуства лако ћемо се споразумевати. Главна јс цел предлогу „устава", да своју автономију еманципирамо испод иигеренцпје државнс властн. То јс есенцијалпо,. друго је све узгредно, а ништа од тога није „иоН ше 1ап^еге", у што се не сме п не може диратн, пли што се не може изменити. Као посланнци, мп ћемо мо ћи сасвим слободио без обзира на протесте решавати у сабору. С обзиром нак на то, да мировннскс уредбе не стоје у каузалној свези еа уставом, црихваћа предлог одбора за дневни ред, да се устав иертрактује послс овпх уредаба, алп прсдлаже, да се на треће место ставн питање беочинеко-манастпрске каје, као иптање, којо ће сс врло брзо решити, а за манастир је од значајне важности Пе слаже се са Ј. Живковићем, да се предлог устава упути синоду, јер

сабор само оно може слати св. Спноду, што је иајцре сам свршио. Прихваћа предлог одборски. Др. Илија Вучетић. Прс св^га предлаже, да се за сада установи дневни ред само са 4 тачке, али на треће место да дође „закон школски", а онда устав, јер би се ипачс всзале ру.ке саборским расправама, кад би се сад већ толики дневни рсд установљавао. Није за то, да се изазива закључак сабора у ствари споразума са синодом. Тај се можс постизавати приватним путем „Школски закон" жели пре устава за то, јср седо сад увек маћијскп постуиало са уредбом школском, а оиа је врло важна; а с друге стране за то, јер код школског закона неће бити већнх дебата, цошто је он довољно већ дотериван и пречишћаван, те би се иза педеље могло нрећи одмах на расправу устава. А данн до те расправе потребнн су нам и за то, „што смо узрујани", те би требало, да се стишамо, па да се до споразума доћи може. Др. Н икаМакснмови ћ радосно поздравља изјаву Дра И. Вучетића, да се споразумом до успешиог рада дође, а споразума може бити, ако га будемо хтсли само. Узроци, да досадањи саборскп радови нису постизавали жељени успех, лежалп су ван домашаја сабора. А даиас оних узрока нема, те кад неби било ни сад успеха, у з р о к б и б и о с а м о у н а м а. За то пе треба одгађати расправу устава. Кад се градц устав, онда у првој линији мора бити сам устав раеправљен и донесен, јер цео остали рад мора бнти излив тог устава и може постојати само онда, ако се доведе у склад са уставом. Цео рад сабора треба да је исиуљен духом мира, љубави, слоге, и међусобног понуштања. Није за то, да се и „школски закон" стави пред устав, јер у њему има питања, која зассцају у устав, те која се ире овога не могу ни расправљатп. Навађа за то конкрстпе доказе. И зато, јерће остале уредбс стајати у одвнсности према уставу п јер морају с њиме у складу бити, за то је већ п сад тога мишљења, да се, п после расправе устава, трсће читање овога у сабору одложи дотле, док се друге уредбе не донесу, нрема којима ћс можда онда прп трећем чнтању и у уставу требати спровестп потпунн склад са свима осталнм уредбама. Али пристаје, да се мировинеке урсдбе ставс иред устав, јер у њима нема питања, која бп могла доћп у сукоб са уставом п иротивно. Против ирсдлога је Ј. Живковића, а за