Српски сион

С тр . 784.

„СРИСКИ СИОН."

Бр. 46.

иредлог Недељковића у иогледу постизавања сноразума са св. синодом. Док сабор не донесе устав, св. синод нема за своју изјаву никакву иодлогу. Не може се синоду слати предлог једног одбора, него рад сабора на мишљеље и ради саслушања. Прецеденс томе имамо у постунању сабора од 1879. Сабор је најнре донео уредбу о епархијама н онда тек издао синоду, да на исту каже своје мишљење, разуме се о питањима која на св. синод снадају. Тако мора и може бити и са уставом. Др. М. Божески се такођер радује споразуму и жели га. Разуме, да рад досадањих сабора није био уснешан нз узрока, који су лежали ван домашаја сабора, али не разуме, да уснех раду овог сабора лежи баш у сабору. Откуд је Др. Максимовић црпео то знање и инФормацију? Овај сабор не треба на то да даје много, јер у томе се прикрива нретња, која се не сме отворено да каже, да радњу сабора неће од сада пречити узроци споља; али то се нас не тиче. Није разуверен ни о томе, да не би требало школ. уредбу пре устава у пертрактацију узети, за то је за нредлог Живковићев (гес!е Вучетићев). Никола Гавела ннје такођер разуверен о коректности предлога Ј. Живковића, и он је за то, да се предходно саслуша синод, јер зна да је и до данас државна власт највише обзира имала на мњење синода. До сад је сабор радио у неспоразуму са синодом, и то је био узрок неуспесима. Дакле узрок неуснеху данашњег саб. рада лежао бн заиста у нама, кад би ц сад без тог сноразума радили. За то је за нредлог Ј. Живковића, да се нретходно св. синода мишљење сазна. Стеван Јовић се такођер слаже са Живковићем. Још више га је о иотреби саслушања синода уверио и убедио Гавела. Најпре треба саслушати и сазнати мишљење синода, јер и сама Његова Светост г. Патријарх је у свом говору изјавио, да при донашању предлога одбора 15-торице није утицао внше, него што је имао право утицати и сваки други члан А кад је тако, онда ми не знамо мишљење св. сннода. А то је нотребно, јер ако се узради без споразума са синодом, биће опет дармар и вашар, као и за натријарха Германа. Сумња, да овом сабору не прети опасност као и до сада, јер интенција за предлог једноставног статута је потекла из држ&виих кругова. Он није

никакво страшило, као што неки то виде у њему (општи смеј) него и он хоће сноразум! Др. Жи в к о Б о г дан. Не прима предлог Ј. Живковића, јер ми још немамо нншта, на што би могли изискати мишљење св. синода. Сви су говорници изразили тежњу за сиоразумом. И он га жели, жели међусобно капацитовање. Јер то је нреко нужно. Није нама овде само до „всћине" у сабору, него да после саборисања нашег буде задовољна не само јерархија него и народ. Још има међу нама противности; треба их отклонити. За то треба дати времена. Кад могу мировинске, могла би и школска уредба доћи пре устава на дневни ред Треба да дође, јер нам треба још времена за споразум. Јер ако овакви, какви смо, још данас уђемо у расправу устава, изгубиће се свака нада на успех. Д а н и л о Станкови ћ. Предлог Ј. Живковића, да се предлог устава упути св. синоду на мишљење — преуранио је. Јер кад би данас устав био на дневном реду, тај би предлог имао бар своје Формално оправдање. Данас као преурањен нема ни Формалног, а ни мериторног, јер је противан и пословнику. Св. синод може имати посла само еа сабором, а не са одборским предлозима и одборима. Кад би се и могао предлог одборски упутити св. синоду, не би то бнло оправдано, за то, јер би то значило саборску расираву ограничавати решењем синода. Слаже се са предлогом одбора за дневни ред. Имамо довољно времена за споразум, ако не иначе, расправу о уставу можемо одгодити до понедељннка. Ј. Ж и в к о в и ћ новлачи свој предлог, о упућивању нредлога одбора 15рице св. синоду, натраг. Ставио га је само у интересу споразума. Ако се он може постићи и иначе, и њему је то још милије. Др. Гига Авакумовић. Кад би говорио као известилац одбора, он би морао препоручити предлог одборски, али као приватно своје мишљење изјављује, да је нротив тога иредлога и гласа за предлог Ј. Живковића. Његова Светост, председник, констатује изјаву известиоца Авакумовића као уникум парламентарни, јер Авакумовић као известилац одбора говори и гласа против предлога одборског. Известилац је дужан бранити и заступати предлог одборски, а ако се Авакумовић није могао сложити са мишљењем већине у одбору, није се требао примати известптељства, него га