Српски сион

Б р . 47. >

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 819.

брани своје оправдано ијш неоправдано клирикално становиште. Овом приликом ћу да се обратим на једну тврдњу г. заступника врањевачког, који је иокушао доказати, да је неко и дуже време 110стојао сиоразум међу јерархијом и мирским елементом т. ј. сабором. Не стоји то ; да је јерархија икад — као синод — пристала иа саборско устројство од 1875. године. Синод је шта више ве11 1874. г. тачно означио своје становиште у погледу на граннце међу делокругом синода и сабора. И ти закључци стоје у начелној и огромној опреци са устројством. (Др. Вучетић: Али после ?). После 1875. г. — две или три године касније —је шта више синод даном приликом већао о томе, шта да се учини, па да се саборско устројство због својих каноничних мана стави изван крепости. У том синоду су два епискона направили предлог, дасеједна репрезентација круни понизно подастре, па да Његово Величанство дозволи, да синод јецан операт изради, као што га је после и 1882. г. израдио. Но ти епископи остадоше у мањини и тако је остало устројство у животу — али и то стоји, да међу синодом и сабором никад нијени онда, а камоли после 1883. г. дошло до потпуног споразума. Ја нећу подробније да расправљам питања што овамо спадају, јер не опажам ни мало рас ноложења код већине славног сабора, да се то нзмирење у најскоријој мери покуша. Па јер видим, да и овај устав није ништа друго, него нродужење те старе борбе, упирем свесвоје наде на будућност и оотавл>ам решење овог кардиналног иитања за она времена, кад буде мало више правдољубља и мање страсти, више увиђавности а мање властољубља у редовима наших слободоумних световњака. Ја 1^у се дакле више у оквиру овог статута кретати, па нека ми дозволи сл. сабор, да његову позорност на неке установе у онсегу енархијалнних и митрополитских власти сазовем. Куда води шаблона ренрезентативне системе, то најбоље доказује та околност, да има у д р у г о ј и трећој инстанцији наше аутономије — наиме у епархијама и митрополији не мање од 49 власти и Фактора, који, почев од епархијске скупштине па до патријарха удешавају и р е ш а в а ј у аутономне послове једног народа, који не броји више од милион душа. Већ тај број од 49 је тако карактеристи-

чан и ужасан, да и не треба оштријс критике за сувишност и штетност иојединих институција. Ово иостав.вање сувишних власти и снн га изгледа ми као кад би неко таљиге хтео терати с парном машином. Лако се нребаци машина, иа или стане и не ради ништа — или се тако брзо преврће, да је и оиасност, да ће таљиге изврну.ти и стаманити. А у такве институције сиадају у првом реду епархијске скупштине. Начин избора, велики опсег делокруга и досадања пракса доказују, да у тим скупштинама нема ни животне снаге, нити су нужни или кадри, да подмирују своје дужности. Познато Вам је ваљда, колико су се пута те скупштине за иоследњих 20 година у Плашкоме, Пакрацу, Карловцима, Новом Саду и др. меетима састајале. (Глас са левице: „Нису их сазивали!") Нека Вам нскрено каже госп. епископ горњо-карловачки, кад он мисли, да ће се његова скунштина састати — ако он или ко други не плати путне трошкове и дангубу својим скупштинарима. (Тако је! на десници). Мени се чини, да су епархијске скупштине са свим излишне, али кад би се ииак задржале, свакако би требало највећи део њиховог делокруга пренетп на епархијски управни одбор и на епископа — но аналогији оних назора, које сам мало нре код црквене општине споменуо. Никако се не сме то сметнути с ума, да је то сопћгасћсИо 111 ас1ј ес1о. ако се једно тело бира на три године, које се по искуству само 10 година једаннут састаје; ако се једном телу нроиисује делокруг, који се ннкад не извршује. У таком је случају делокруг сувишан, или ако није, онда га ваља оном телу нредати, које има снаге и могућности, да га савесно и корисно, изврши. Сличне опаске стоје и у погледу на наше највише власти, на сабор и насаборски одбор. Конструкција тих тела је, почев од избора па до делокруга, тако чудновата смеса немогућних и згодних установа, да тој емеси у парламентима овог света пара треба тражити. Ја сам тога уверења, да успешног деловања саборима дотле неКе бити, док се не п р о м е н и и 3 б о р н и р е д, док се не дигне цензус за изборно право, док се не уведу в и р и л и с т е у сабореке редове — куда спада, разуме се, и она установа овог статута, по којој ће свештеничке чланове овог сабора само свештеници бирати. Док овај