Српски сион

Бг. 47.

„СРПСКИ СИОН."

мој 80С1И8 с1о1оп8, као један од најбољих познавалаца наших ствари, исказао је, да су досадање запреке автономији лежале изван домашаја иашег. Јесте, то свак признати мора, али ја завидим онтимизму свога старог иријатеља, кад он држи, да су се сада околности измениле. Моје је мишљење, да те околности, које ван домашаја нашег леже, ако горе нису, боље за дело не. Било је времена када се могла саградитн автономија. То време беше, време прве уставности у Угарској, када је било државно гесло: равноправност народности и вероисновести и када није било неповерења према народу српском са меродавне стране. Ми смо, на жалост, те моменте промашили, а после тога на брзо је наишла бура. Госнодо моја, онда, када смо требали и када смо могли градити автономију, догодило се, да смо се недел>ама борили о томе, ко ће бити председник сабора. Тадања се погрешка извињује тиме, што је тада била таква струја, која је све вишехтела и све више тражила, али све да је саграђена автономија онда, нама би она, за то што смо ми правовославни С р б и ипак окрњена била. Напори наши били су, а и сада су С исифов носао. Ја не налазим, да је то случајно, што ми за столећа нисмо могли саградити автономију; то је истина готово невероватно у уставној држави, но томе узрок не лежи толико у нама, колико ван нас, у околностима — дакле ван нашег домашаја. Ми смо у држави у изнимном ноложају. То никад не смемо из вида изгубити. Томе ми нисмо криви, али је то заиста тако. Но има узрока и у нами самима, има нечег, чему смо и ми криви, а то је: погрешно црквено становиште у спољним црквен н м с т в а р и м а. Кад ми говоримо о цркви нашој, ми не смемо заборавити светнње наше нравославне цркве, не смемо заборавити, да и ми спадамо: великој заједници источне цркве и све што тој заједници не одговара ми морамо одстранити (тако је ! на десници). Наша је црква, црква епископална, стара православна и апостолска. У источној цркви нема иримата, нема оне универзалне централизације, која би је могла оспособити, да са успехом може водити борбу са државном влашћу. Централизација наше цркве се ограничава на извесне државе. У борби иравославл.а са Исламом и Католицизмом, наша јерархија није имала снаге да се бори и иризвала је себи у помоћ световњачки елеменат. Но при

свем том што се наша хијерархија ослонила на световни елеменат, инак носи она на себи епископалан карактер Протестанти су сву тежину поставили у општини, ту почиње снага његова и ту и свршује. У нашој цркви, и ако је она енископална, ипак је тежина борбе ставл>ена. на све: и на јерархију и на народ. Ми кад смо стали градити автономију, били смо под упливом политичких околности. На нас је деловало прво бурно време уставности и м и с м о с т в орили слободоумне установе по обрасцима в е р о и с п о в е с ти, које немају ослона у нашој цркви. Ми смо створили комплициран апарат. У оним саборима седели су конзервативци и ми се чудимо, како су тада могле створене бити такве установе. Код нас је православна црква тако тесно скопчана са народом као ннгде више. Народ наш у вери налази заштите за своју народност, а и народност наша с друге стране је опет чувар свете вере наше. Није ни мало дакле чудо, што је у прва времена народ имао неограничено поверење према јерархијн, као што ни јерархији није ни на памет падало, да етвара разлику између та два Фактора. — Наш народни сабор је инстуција сиециФнчно за народ у овим крајевима, тога нема нигде у канонима, али је то ипак у наше источне цркве, која свугде допушта велике упливе лајичком, световњачком елементу. Ја незнам би ли наш епископат пристао, да стоји у том одношају према лајицима, у коме стоји ирема њима енископат велнке цариградске цркве. — У доба нред рескрипт мислило се, да ако народ у институцијама својим ојача, ојачаће ијерархија и еиископат, и није чудо, што су тако мислили и епископи тада, и што је епископат на такве институције без икаквих скрупула пристао. Ја се тадањем епиекопату и посланицима клањам. Потоњи сабори су већ хтели, да ставе демаркацијону линију између јерархије н народа, што је нашло израза у саборском устројству од 1875 г., где ја не налазим само добит, него и једину велику тековину црквено-народне нам автономије, за носледњих 25 година. Је ли дакле било слободно и целисходно дирати у то устројство, ту једину добру тековину нашу? Процедура за донашање овога предлога била је чудна. Иницијатива за предложени устав потекла је из иницијативе оних, који се за нас ннсу интересовалп. Од куда еаборском одбору