Српски сион

Б р . 48.

„СРПСКИ СИОН."

ГОВОР г. др. Тодора Недељковића, у седиици о д 7. (19.) новембра 1892 Сдавни Саборе! Пре него што изјавим евојс мишљење о нредложеној оспови одбора иетнаесторице, нека ми буде дозвољено, да сс обазрем иа нска ненравилна мишљеља, која се шире ио нашем јавном мњељу о кругу рада нашега сабора, о нашој автономиЈи у опште и о стеченим нравима наше автономије, због којих се нама на десној страни овога сабора нребацује, да хоћемо, да их напустимо. Ми нисмо дужни иримити сваку изјаву јавнога мњеља за готов новац, него треба дајавно мњење нодвргавамо критици и да прихваћамо еамо оно, што се критички установи, да је правилно. Свак јемогао опазити, да код нас владају о предреченим предметима различна мишљења, с тога је потребно, да се у самом сабору о томе говори, јер ће се тим иачином разбистрити појмови, те ће се доћи до правилног мишљења о тима "тварима. Ми смо се са патријархом Чарнојевићем доселили из старе наше постојбине у земл>е круне св. Стевана, има тому преко две стотине година. Наскоро за тим основана је овде срцска самоетална митрополија са својим енархијама. У политичком ногледу народ је наш доспео већином под војничку управу; осим тога је живио по диштриктима, по слободним кр градовима и по жунанијама; свуда је ту била општа земаљска уирава, а не чмсто народна управа. Али је понекаднаш народ тражио и засебна иолитичка права, засебно политичко земљиште и засебну политичку управу, пу увиђавнији људи наши свагда су били на чието, да од тога не ће бити ништа већ с тога, што се у места, где наш народ станује, непрекидно насељује и већма од нас множи становништво, које није српско. Тако је Сава Текелија још пре сто годииа на сабору темишварском нрепоручпвао нашем пароду, да се манемо захтева, који се не дају остварити, да тражимо грађаиску равноиравиост са осталим државл.анима у земљама угарске круне, ца да ступамо у утакмицу са другим народностима у држави ; нас не може одржати у животу ирнвнлегисано стање, него само унутрашња интелектуална, морална н материјална снага нашега на-

рода; засебно остаје нама, да нсгујемо свој језик и своју народност и да се старамо за евоју цркву и своју школу. Сава Текелија остао је са својнм предлогом у мањини. Већина је закључила, да се траже засебна полптпчка права и засебно политпчко зем.Ђиште Значајно је, да су ту већину прсдиоднли генерали, дакле људи, који су били раг ехсеПепсе владини; како је и зашто је то тако било, не ћу претрееатн, јер би ме то далеко одвело од ствари. Констаптујем само то, да ми стојимо на оном стаиовништу, које је Сава Текелија нашем народу још пре сто година препоручивао. Ми тврдимо, да се круг рада сабора српског иравославног народа у земљама круне св. Стевана, своди самЈ на послове наше цркве, наше школе и наших заклада. Сви други политички послови, који се тичу свих држављана без разлике вере ц народности, који се дакле тичу и нас, засебне српске народности, раснрављају се и решавају на сабору краљевпна Хрватске и Славоније у Загребу, и на заједничком сабору свих земаља угарске круне у Будим-Пешти, тамо је сваком отворено поље, да но својој савести и како најбоље зна и уме, ради како за опћу г корист, тако и за енецијалну корист српског народа у овим земљама. Круг рада нашега сабора своди се на цркву, школу и закладе. Ну шта се разумс под нашом автоно.мијом'? Многи тврде, да смо ми стекли автономију тек 18158. год. на темељу рескриита од 1868. или управо на темељу зак. чл. IX. од 1868. У сваком ћете календару наћи, да је сада 24 године, од како уживамо автономију Не треба ми доказивати, даје то иогрешно. Наша је црква од ностанка свога у овим земљама била автономна; управљана је по канонима православне цркве и ш> нартикуларном праву српске нравославне цркве, које је већнном у обичајима ностојало. Гинод је био позван, да доноси нравила за цркву, спнод је бирао еписконе, који с.у уирављали епархијама; ну осим тога су сазивани и копгреси, нредставништво целог српског цравославног народа, свештеппчког и свстовног реда, да бирају мпгронолита, а од времена на време, сазивано је такво нредставништво, да се саветује п о другим потребама цржве и народа. Јодном речи, ми смо и пре