Српски сион

Бр. 49.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 869.

требају иаставе и иоуке као и последњи у пастви. Ради тога, као врло нужно и корисно, одлучено је цркву божију украсити „поучењима", у којима би изложене биле све дужности, које су обавезне за правог хри* стијана и доброг грађана. Оно би се имало читати простим нашим језиком, да би сваки разумети и схватити могао. Такова су ноучења ево у овој књизи. То је све марљиво сакупљено из св. отаца, најбољих старијих и новијих проповедника,*) а прп том су скраћиване, да не би дужином пажњу ослабиле. Поучења су разређена на недељна и празнична преко целе године, да би се у дотичне дане без икаква изговора читала по свима црквама како у варошима, тако и у селима и по манастирима**). И за то ми***) преосвећеним епископима братски препоручујемо и налажемо, да се ова поучења по свима црквама па и у присуству *) Можда би благословом св. Синода могла у ову књигу ући и која проповед од н а ш и х старијих и новијих ироповедника. **) Можда је и код нас била кадгод ова наредба у крепости. Ако јесте — не знам из каквих се разлога ван крепости ставити могла. Ако пак није — прека је потреба у крепост је ставити. ***) Ваљда свјатјејши Синод.

епископа (ако пе би он проповедати хтео) читати имају; успротиви ли се који свештеник, да се казни одлучењем од свегатено-служења или уздржавањем берива или другим којим начином. Но при свем том наредбом овом никако се не ускраћује вољном и ученом свештенику проноведати. Такове ова иаредба обвезује само у оном случају, кад им усљед какове незгоде није могуће своју проповед говорити. Такови шта више код пастве своје веће поштовање, а код духовне своје власти унапређење задобивају". После свега тога, и ако би се дало — ал' држим, да ми није нужно више ништа у прилог предлога свога говорити; но ово јога морам наиоменути, да би можда и понекоме попи поука та од хасне била, јер кад је буде морао читати — и у току живота свога више пута читати — није могуће да бага ни мало и никад не би на њега утицала. Ако се, и кад се то уведе, онда не ће бити људи, који ће казати: нисам нигата чуо, разумео ни научио у цркви. А гато је главно и најглавније, не ће бити лењих и немарних свегатеника. Шхћ С. Д—ћ.

НОВИ МИТРОНОЛИТ ПЕТР0ГРА1 ЛАДИЈЕ Највишим указом од 18. октобра о. г. постављен је за митрополита Новгородскога, Петроградскога и Финландскога, за свештеноархи мандрита Светотројичке Александро-Невске Лавре и за првенствујућег члана светог сверусијског Синода високоиреосвећени Паладије Рајев, досадањи егзарх Грузије, архиевископ карталински и кахетински п члан светог Синода. По руским часописима, који овог архијереја у звезде кују, доносимо и ми ради маленога простора нашега листа укратко само важније црте из његова живота и делања. Митрополит Паладвје (до монаштва: Павле Ивановић Рајев) син је свештеички, а родом из Ниженовгородске епархије. По свршеним нред-

СКИ, ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНИ ПАРАЈЕВ. ходним наукама добио је он више своје богословско васпитање у Казанс.кој духовној академији, коју год, 1852. сретно сврши са степеном магистра и као такав буде ностављен с почетка за предавача ФилосоФије, а послеи богословских наука на духовној семинарији у Нижем Новгороду. Нашавши овде себи сапутницу живота и оженивши се њоме, ступи на скоро у свештенички чин, те је сад осим нредавања у семинарији имао да стгужи и парохпју, а сем тога имао је он овде да врши и тешку дужност катихизатора. Но то није трајало дуго, јер лишивши га Господ друга, показа му други пут, па коме му се као калуђеру откривало све шире и шире поље за служење Богу и ближњему. Јеромонах