Српски сион

Б р . 49.

„СРПСКИ СИОН,"

С тр . 871.

к о в л ћ прбдстој ниКј II е т а р III о р а к и Ст. .Тевтик У генералној расправи школског закона учествовали су : г. г. Стеваи 15. П огјови !!, као известилац, Јован Благојевић,- Мата Косовац, Стеваи Јони!., Милап Пејиновић и барон Јован Живкови1). Свн говорпици су изјавили, да нримају предложени закон о школама за подлогу специјалне расправе, те пошто је генерална расправа тај дап довргаена — предлог је од целог сабора једногласно примљен за подлогу специјалне расправе. Сутра дан у петак 20. новембра оиточета је специјална расирава школског закона и тај дан су расправљени првих 70 §§-а предложеног закона иа тај начин, да је — са незнатним изменама — веКином све примљеио по предложеној редакцији. — У понедељак 22. новембра наставл.ена је специјална раснрава истога закона. 0 целој расправи гаколског закона ми ћемо донети у будућем броју посебан чланак или опширнији извештај. — (Питање о старешинству између свештенства монашког и еветовног реда). Свештеници, који су сада, као цркв. нар. застугшици на окупу у Карловцима, потакли су питање старешинства измођу свештеиства монагаког и световног рсда, те су на основу међусобног договора одлучили, да у име световног свештенства целе срп. п])ав. митрополије карловачке, поднесу Његовој Светости иреузв. г. Патријарху Георгију, односно светом Архијерејском Синоду представку с понизном молбом, да Његова Светост и св. Архијерејски Синод предузму и ираведно реше питање старешинства између свештенства монашког и световног реда. Да је то питање заиста потребно регулисати и решити, о томе нема и не може бити сумње — јер трвења и распре 'између свештенства једног и другога реда баш у питању старешинства избијају на повргаину врло често, па је са свим умесно и иотребно, да се то питање о старешинству на најкомпетентнијем месту праведно реши и једном за свагда регулише. Ми смо до душе тога уверења, да би нагаи свегатеници обојега реда — били они цркв. нар. заступннци или не — имали у ово судбоносно доба и важнијих свегатеничкнх питања за претресање и решавање, но гато је питање о старешииству, — али нисмо противни што се и ово питан.е потакло, јер држимо, да

је потакнуто једино у интересу мира и поретка црквеног. Ми овом приликом у расправу самог питан.а не ћемо улазити, јср нити хоћемо, нити и можемо прејудиковати решеп.у св. Архијерејског Синода, који ће имати то питање да расправи и регаи. За сада доиосимо саму предетавку, која гласи: Ваша Сеетости, Свети- Архијерејски Синоде! Служећи светом олтару Божјем и нодиосећи све терете узвишеие, али и тешке службе настирске, световно свештенство митрополије карловачке осећа свој положај још теашм и то ради тога, што види, да је оно у цркви својој запостављено, пред олтаром на коме служи нонижепо, — љему је претпостављено и ниже и више монашко свештенство. Разлога оправданог томе потискиваи.у световног свештенства није могуће нигде и ии у чем наћи. Једиом тајном свештенства примд,ени смо ми сви у службу прквену, једну смо благодат сваки на свом стеиену добили, једнак би нам дакле бар морао бити и положај у цркви. Осим тога, световно свештенство не заостаје ии у спреми за службу олтару; у томе је оно изравнано са вишим монашким свештенством, а ниже куд и камо падмашује својом спремом. Па није ни мап.и значај световног свештенства за црквепу службу, спрам значаја монашког свештенства, шта винте, свети Јован Златоусти у шесто.ј књизи о свештенству предноставља у том погледу значај службе световног свештенства значају службе оних, који се само за спас душе своје, далеко од света, љиових искушења и зала, имају да старају. Мисли овој даје и литургија наша израза тиме, што на првом месту у дотичној ектенији спомиње свештепика, па онда тек свештеномонаха. И ипак је световно свештенство потиснуто, запостављено. Посљедице тога запостављања нису никако корисне за живот наш црквеии. Световно свештенство види, да је потисиуто, иа је с тогавећим делом нерасноложено спрам браће своје мопашкога чина; монашко пак свештенство, осећајући се предпостављеним, горди се у души својој спрам ионижене