Српски сион

В Р. 49.

„СМ1СКИ СИОН."

Стр. 873.

„о п ш т е г мировинског ф о н д а з а с в е шт е н и ч к е у д о в и ц е и с и р о ч а д целога наш е г е в е ш т е н с т в а у м и т р о п о л и ј ијер чим је у свакој енархији основан епархијски мировински фонд за свештеничке удовице и сирочад, тиме је одмах остварен и оншти мнтроиолијски мировински фонд за свештеничке удовнце и сирочад. 1 Као што је познато, до данас постоје та кови мировински фондови : у архидијецези карловачкој и у дијецезама: бачкој и пакрачкој. Осим тога ударен је темељ и свршена је нредрадља за оснивање сличних Фондова и у дијецезама: темишварској, вршачкој и будимској. Свештенство темишварске еиархије израдило је прошлога лета нацрт за мировински фонд својих удовица и сирочади. Свештенство вршачке епархије држало је баш ове јесени нротопресвитератске зборове, у којима се саветовало и делотворно приступило к оснивању мировинског Фонда за свештеничке удовице и сирочад. У будимској епархији пак ударио је темељ таковоме фонду блажено-упокојени еггаскоп будимски Арсеније, те ће свештенство исте еиархије данас сутра на томе темељу такођер основати мировински фонд за своје удовице н сирочад. И тако у свима нашим епархијама или веЈ> постоје, или се оснивају еиарх. мировински фондови за свештеничке удовице и сирочад, те је тиме знаменито олакшано, да се на основу већ усвојене саборске уредбе оживотвори општи мировински фонд за свештеничке удовице и сирочад срп. прав. свештенства целе митрополије карловачке. Јер кад се сви постојећи или новоосновани епарх. фодови слију у један ето нам једног угледног и сигурног мировинског Фонда, који одговара усвојеној саборској уредби о општем мировинском Фонду! А да ће сепосто ј ећи епархијски фондови с л и ти у ј ед аII општи ф о н д — ми у то ну но в ерујемо, јер смо уверени, да друкчије и н е м о ж е б и т и. Али нитаље о томе сливаљу свпх Фондова у јсдан оншти фонд неће моћи решити ни усвојена саборска уредба, ни свештенство појединих епархија, ни сабор ни ико други — већ једино о II ш т а с ку п ш т и н а св е ш т е н и ч к о г удружења, која ће се, ако пре пе — на пролеће за извесно састати, те између осталих решити и то важно и животно иитање својих удовица и сирочади.

— (На знање.) Ми смо у прошлом броју овога листа обећали, да ћемо редом сапштити све оне значајне говоре, који су приликом генералне расправе предлога за устав, на сабору изговорени — но пошто се исти говори сада у засебној кљизи штампају, те ће их наши поигг. читаоци скоро у виду засебне књиге у рукама имати, то ми за излишно сматрамо, да те говоре у овоме листу саопштавамо и тиме запремамо место другим стварима, које саопштавања очекују.

1011 Ш«, — Архијерејска поука пресвитеру при рукоположењу, с а с т а в и о по св. н и с м у Платон епископ б а ч к и, п р е в е о Ј. Д. И з д а њ е „Срп. Сиона"; У Нов. Саду 1892. (Прештампано из „Сри. Сиона".) Ово красно дело пок. владике Платона одштамиано је ради тога, да се у доволлшм броју примерака уступи преосв. г. г. епископима, да га раздају, као залог праве свештеничке службе новим и старијим свештеиицима. Дело ће се дакле свештенству бесплатно раздавати, али има известан ограничен број примерака и на нродају, те се дело то за сада може добити у уредништву „Срп. Сиона" по цену од 30 новч. за један примерак. — Иларион Рогановић, црногорско-брдски митрополит. Нанисао ДиоНисије Миковић, управител, м а н а с т и р а Б а њ е. (Ирештампано из „Срп. Сиона" за годину 1891.) У Новом Саду, штампарија А. Пајевића 1891. Цена 15 новч. стр. 46. — Нови Требевић, велики ср и ски и лус т р о в а н и к а л е н д а р у Г> о с н н и X е р ц еговини за годину просту 1893, која има 365 дана. Година друга. Уредио: Птево Кал уђ е р ч и ћ, српски учитељ. Издање и штампа прве српске штампарије Ристе Ј. Савића у Сарајеву. Цијена 50 новчића. — Стр. 127. — Календар овај и но обиму и но изради, а и по одабраној и лепој садржини не уступа ни мало нашим овостраним бољим календарнма — па за то га најтоилије нрепоручујемо онима, којима је намељен. — Извештај о српској учитељској школи у Сомбору за 1891/92 школску годину. С аставио: Никола Ђ. Вукићевић управите љ. С о м б о р, ш т а м п а р и ј а Ф е р д п н а н д а Г итермана 1892. стр. 55. На првом месту у