Српски сион

С тр. 862.

„СРИСКИ СИОН."

Б р . 49.

број (т а х 1 т и т ) те с позивом на 17. § з а к о II а о средњим ш к о л а м а н а р е 1) у ј е, да се натронат овај постара за отва]» аљ с н ар алелке у з I. г и м н. р а з р е д". Ову наредбу вис Министарства саонштио јс блаженоиоч. натријарх Гермап овоме иатропату 27. Фебруара (10. марта) 1888. бр. М. 88 ех 1888. (Види прилог нод II.) Као што се из до сад реченога види, вис. кр. Мииистарство богочасти и јавне наетаве изјавило је ? да гимназијално здање не одговара 1ш захтевима педагогије, ни потребама самога завода, те с тога је издало наредбу, да се патронат овај за доиуну констатованих недостатака што скорије побрине. Патронат овај и сам потпуно увиђајући, да досадашња гимназијска зграда не одговара нити захтевима недагогије, нити нотребама самога завода, но дужности узео је на се бригу и старање о што скоријим ироширењу зграде шмназијске. Пошто иостојећа зграда, у којој је смештена срп. вел. гимназија новосадска, спада у пластитост срп. прав. цркв. онштинс новосадеке, то је иатронат овај из седннце своје, држане 27. сеитембра 1888. бр. Л умолио био срп. прав. цркв. ошитину новосадску, да се она иостара о што скоријем нроширењу постојеће зграде гимназијске, те да о томе нроширењу иоднесе овоме патронату нацрт и трошковник На ту замолницу овога патроната решила је срп. прав. цркв. општина, најпре у седници свога цркв. одбора од 10. (22.) нов. 1889. бр. 329., а после и у седннци своје цркв. скупштине од 30. новембра 1889. бр 379. да се одговори овом патронату, е је цркв. оиштина готова, да устуни земљиште своје од улице „Влатне Греде", а иатронат овај да се стара о проширењу зграде гимназијске. Оснм тога предложила је цркв. општина, да се други спрат гимназијске куће, у којој је стан епискоиа бачког, уступи и преустроји за споредне гимназијске просторије, као за библиотеку, разне збирке и кабинете — а постојеће здање гимназијско да се иреустроји тако, да се добију две пространије собе за најпуније разреде и једна пространа соба за држање каталога, нојање, певање, цртање и школСке светковине. (Види нрилог III. 3 комада). Према томе, пошто новосадска срп. прав. цркв. општина, е нозивом на своја ограничена

материјална средства и своје слабо материјално стање, не хтеде нримити на себе дужност, да о свом трошку гимназијску зграду пропшри, већ је тај терет оетавила на плећима овога иатроната, с друге страие иошто је цркв. оиштина за проширење гимиазијске зграде предлагала о воме патронату палијатпвна средства и неудесне иачине — патронат овај иснослао је свога члана г. Милоша Димптријевића, кр. саветника, да у споразуму са цркв. оиштином новосадском и проФесорском колегијом срп. вел. гимназије новосадске, сачини згодан елаборат за проширење зграде гимназијске и да грађевни плап, као и трошковник сврху тога нроширења овоме патронату прикаже. Одговарајући новереној му дужности иоднео је г. Милош Димитријевић овоме иа.троаат/ о извршеном задатку под IV. приложени свој извештај, заједно са под V. приложеним грађевним планом и трошковником, нз којих се прилога види, како је у први мах смерано, да ее зграда гимназијска прошири, и колико би на то нроширење требало утрошити. Тај елаборат г. Милоша Димитријевића и од њега приказани грађевни илан п трошковпик узет је у расправу у натронатској седници од 22. октобра 1891. године, те је у истој седннци у смислу ирилога под VI. приказани елаборат са планом и трошковником, у начелу усвојен, али поштоје патронат нашао, да кад би се гимн. зграда по томе елаборату и грађевном илану проширила, још нп тада не би потпуно одговарала свим целима и потребама својима, с обзиром на то, да је иростор земљишта према улици „златне греде", што га цркв. онштина новосадска уступа на цел прошпрења гимиазијске зграде, врло ограничен, с друге стране, да непосредно уз исто ограничено земљиште стојс споредне зграде гимназијске куће, у којој је стан еиископа бачког, те би се — у случају да се у Нов. Саду иодигне епископска резиденција за бачког епископа, кад се епископски стан из гимназијске куће премести у епископску резиденцију — поменуте сноредне зграде могле домолирати и на њиховом месту и месту уступљеном од цркв. општине, могла иодићи према улици „златне греде" угледна и удесна зграда, која би у свези са досадашњом гимназијском зградом могла за трајна времена одговарати целима п потребама срп. вел. гимназије новосадске — одлучено је у истој иатронатској сед-