Српски сион

Б р . 49.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 863.

ниди, да со дадеизрадити нов грађевпи план и трошковник за зграду, која бн се у нроширеном обиму, на земљишту, од цркв. општине уступљеном, и на простору, где сада стоје сноредне зграде за еписконски двор служеће гнмназијске куће — нодићи имала. Тај новп плап, за нроширење гимназијске зграде на ширем обиму — пошто је зготовљен и патронату нриказан, издан је и про®есорској колегији подручне срн. вел. гимназије новосадске, која га је прегледала и у смислу прилога под VII. нашла за посве целисходан и добар те је умолила овај патронат. да се заузме, како би се гимназијска зграда што скорије по томе плану проширила. Из свега до сад реченога јасно је: а) даје зграду срп вел. гнмназије новосадске неонходно нужно што скорпје у што већим сразмерима проширити и б.) да трошкове око тога проширења гимназијске зграде не може нико други сносити, до ли срн. нар. цркв. фондови. I. Да је зграду срн. вел. гимпазије неопходпо нужноушто већим димензијама проширити, разлаже се следећпм разлозима: 1. што досадашња зграда гимназијска не одговара ни захтевима педагогије, ни самим потребама завода. То је — као што је речено коистатовало и само вис. кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе, те је озбиљно наредило, да се овај патронат за најкраће времепостара за допуну констатованих недостатака. 2. Учтиво потписани иатронат и сам увиђа, да је ностојећа гимназијска зграда тескобна, неудесна и нецелисходна, те да по томе не може да одговара својим цељима и потре бама, јер 3. у постојећој гимназијској згради нема нужних п довољних просторија за библиотеку, за Физикални и хемијски кабинет, за разне природописие збирке, нема просторије за цртање и зимњу гимнастику, нема ни једне довољно иростране одаје задржање каталога и школске свечаности, када се имају да скуне у једну одају сви гимназијски ученици са својим наставницима. Осим тога нема у досадашњем гимназпјском здању нужних просторија за стан гимназијског управитеља — а међу тим новија педагогија и напреднији васпитни обзири, па и сами државни нрописи одређују, да уиравитељ станује у самој згради гимназијској. 4. Постојећа тескобна, неудесна и нецелис-

ходна зграда срп. вел. гимназије у Нов. Саду мора се и за то проширити, јер је вис. кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе баш текуће 1892. годиие под бр. 6125. издало нод VIII. нриложено „упутство о просторијама средњих школа" којим је нормирано, какве просторије треба да има свака вел. гимназија, иа како новосадска срп вел. гимназија ни у половину не одговара норманим прописима тога упутства, бојати се је, да вис министарство — по своме праву надзора — не предузме строжије мере, да се новосадска срп. вел. гимназија по прописаном нормалу преустроји. 5. Постојеће здање повосадске срп. вел. гимназије мора се што скорије проширити и с тога, што се с године на годину множи број оних ученика, који исту гимназију посећују, те се већ од више година нојавила нотреба отварања паралелних разреда уз ниже гимн. разреде. Као што је већ споменуто, вис. кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе, с нозивом на 17. § закона о средњим школама, издало је још 2. марта 1888. год. нод бр. 8255. ех 1888. наредбу овоме патронату, да се иостара за отварање наралелке уз I. гимн. разред, (види прилог II) а дотле док се паралелка уз 1 разред не отвори, у смпслу ирилога нод IX. наредило је исто вис. министарство, да се у I разред више од 60 ученика не сме у завод примати Последица ове потоње министарске наредбе била је та, да су за ове потоње три године многа сриека деца одбијена из српске гнмназије и по нужди унућена у месну мађарску држ. вел. гпмназију. Колика је пак штета у томе ио наш српскп народ и но српско-православно васнитање нашега нодм.татка — о томе није нужно онширније говорити. У смислу нод X. нриложеног извештаја гимназијске управе, и ове текуће школ. године унисало се у новосадску срп. вел. гимназију, „више него нрошлих година, на име у свих 8 разреда уписало се свега 296 ученика, а за I. разред пријавило се много више ученика, него што се но поетојећим прописима могло у један разред примити, с тога је уирава морала њих 10—15ученика за I. разред одбити, а и из других разреда морала је неколицину одбити због тескобе места." При свем том одбијању ииак је — по знању овога патроната, ове 1892/93 шк. године уписапо у I. разред свега 65 ученика, што се очевндно протнви горехваљеној наредби и забрани вис. министарства,