Српски сион

Б Р . 49.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 865.

високоме сри. нар. цркв. сабору од позваног на то стручњака израђени план и нацрт за проширење односно дозиђивање зграде срп. нрав. вел. гимназије новосадске, по коме плану бн се, уз досадању зграду новосадске срп. вел. гимназијс, према улици „златне греде", на земљишту, које срн. прав. цркв. општина новосадска бесплатно и драговољно уступа на цел ироширења зграде гимназијске и на земљишту, које би према улици „знатне греде" демолирањем споредних зграда гумназијске куће бр. 1880. нразно остало — сазидало угледно и удесно ново здање на једаи спрат, у коме би осим осталих мањих просторија биле иросторије за турновање, библиотеку, цртање, стан за гимн. послужитеља, дворана за проФесоре, дворана за природописне збирке, за Физикални и хемички кабинет и пристојан стан за гимн. управитеља дочим би се остале нросторије у старом гимн. здању целисходно за разреде преустројиле. Укупни трошак за проширење досадашње и иодизање нове зграде гимназијске — ио приложеном под XIII. стручњачком предрачуну — износио бп свега 46.962 ф . 10 н., која би се сво-

та имала на исту цсл из сри. нар. клирикалног фонда дозначити и исплатити После свега до сад реченога част је учтиво потписаном натронату најнонизније умолитп високи срп. нар. цркв. сабор, да проширење и дозиђивање зграде за срп. прав. вел. гимназију новосадску по приложеном под XII. илану и ио приложеном под XIII. предрачуну усвојити и одобрити нзволи, те да на ' подмирење нужних трошкова за проширење односно дозиђивање гампазијске зграде овоме иатронату — под обвезом строгог рачунодавања — нужну своту од 46 9 >2 ф . 10 н. или округлу своту од 50 000 Фор. из срп. нар. пркв, клирикалног Фонда дозволити, дозначпти и на исплату упутити изволи. Из седницс иатроната сри. прав. в е л. гимназије н о в о с а д с к е, д р ж а н е у Нов. *'аду 30, септембра 1892. год. Георгије Бранковић, е. р. патријарх. Сергије Шакрак Нинић, е. р. патр. актуар.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕ0. шн шш. (Наставак).

Још бл. Августин, у својој младости, беше се нодао таком искушењу. „Ти зиаш," вели у свом нисму Хонорату 12 ) „да се ми нисмо ни због чега другога предали тим људима (Манихејима) него за то, што су се претварали, да су одбацили страшан верски авторитет и да ће своје ученике само знаљем приводити Богу и ослободити сваке заблуде. Шта ме друго доведе дотле, да се, презирући религију, коју ми родитељи усадише у срце од најранијег детињства, свим жаром поведем за тнм људима, него то, што су говорили, да ће нас онде застраншти празповерицама и да ће тражити од нас вере нре, него што ми будемо увиђали разумом; а они нико-

13 ) Ве иШНа^е егес1еп(Ц с. 1.

га не нримораваху да верују, иего претресаху и развијаху пре свега истину. Како неће така обећања замамити срце, особито срце младића жедна истине, младића, који је и онако са диспутација, у школама извесних учених људи, постао охол и брзоплет, а таки бејах за опдаја, презирући резигијозне истине као бапске гатке и горећи од жеље, да истину, коју ми оии обећаваху, откривену и јаену видим и стечем." Придодајмо томе утецај, што но га има правац велике већине у наше доба на духовно развијање бујне омладине. „Баснитање старих народа," вели М о н т е с к и ј е 13 ) „беше много врсније од нашега: ниј е само себи нротиворечило. Еиаминонда је го13 ) I/ ЕзргЦ 1о18 р. 47.