Српски сион

С тр. .86.6.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 49.

ворио, слушао, гледао и делао, у последњим годинама свога живота, исто оиако, као и у почетку својега васнитања. Данашњим даном стичемо ми три са свим различита васпитања, родитељско, учитељско и светско; што нас свет научи, то нреврне све пређашње идеје." Под изговором, да се омладина што раније спреми за свој потоњи позив, често васколика настава иде дигло за тим, да саопћи она знања, која су потребна, да се може брзо и поуздано доћи до положаја у животу. Отуда поименце оно једнострано и искључиво истицање природних наука; јер с помоћу њих овлађује човек телесним светом и пљачка његова блага. Свака наука која посредно или непосредно не служи интересу, истиснута је из круга студија код замашније већине и налази само по неке осамљене ученике и присталице; једнострана реалистичка тенденција нашега доба убија свако више, чисто тежење и нема ни смисла ни разумевања за дубље иеиитивање о почетку и одређењу свега, што постоји, као што то беше од пре задатак философског умовања. Кобие последице тога једностранога правца не даду се норећи. „За цело не могу природне науке," вели један међу најугледнијим природњацима 14 ) „никада бити темељ правом и највишем образовању човечијег рода, не могу никад потпуно задовољити захтеве духа и срца; где се они поставе као једини или бар главан темељ омладинском и народном васггатању, однеговаће се хладно, шупље и без духа колено, у коме ће учманути највећа добра човечанства. Сирови материјализам, обожавање златнога телета, неминовна је последица тога ирироднога култа. Већ су нред нама почеци така Фетишизма у двојаком правцу, у науци и у животу, у обожавању материје и грамжењу за богатством и иметком без муке." Ко је свикао, да сматра само оно за истинито, реално и ираво, што се даје мерити, бројити, вагати, тај се је Фактично и у принципу заклео материјализму. Све то има, осим тога, неку нривидну јасноћу и знаиственост, а то

необично привлачи људе, који дубље не зарањају, рађа неко чуство духовне самосталности и иезависности, те бескрајно ласка и годи слабим духовима. Ту се дух врзе само по иовршини; правилност закона, који владају чулним светом и даду се приказаги математичким Формулама, утече тако на њега, да се он откреће од оних области, где не може да нађе ту свакидашњу ј асноћу и површност. 13ртоглавица га хвата код питања, која он не може да одреди математичко-Физикалном мером. Питања, као што су о постанку и цељи овога света, о времену и вечности, о слободи и одређењу, одбациће он као неприлична и држећи се само, као што вели, „позитивнога" - т. ј. чулнога, мерљивога и рукопипљивога, нрестаје миелити баш онде, где истом почиње право умовање, кад нас, наиме, правилност појава упућује на основ, зачетак и суштину тих правила, а свакидашњица на први дан, почетак времена и свију ствари. „Хиљади и хиљади је", рече право Лесинг, „мета размишљан.а оиде, где су се уморили од размишљања". Погрешка толиких и толиких, који због науке забацују веру, није у томе, што би они предалеко одмакли у тежњи за истином, него они нису довољно ни напр е д ов а ли, да докуче хришћанску истину у њеној узвишености и савршенству. „Не дајте нам да истину о стварима ценимо по удобности, да ли ју можемо представити или не, вели Хаман. Има чињеница вишега реда, за које се не може наћи једначина елементима овога света". „Што даље напредујемо у искуству", вели Гете 10 ) „све се већма примичемо ономе, што се не да испитати". „Није његова слепоћа у том (једностранога природњака), што он иде за својим интересом у наточ истини, него у том, што он не иде доста за својим интересом, јер иде за кратким, уским, нижим интересима нарачун већих и виших, у којима је најзад сталност, поузданост, основа самих оних интереса, или што иде за својим посебним интересом против опћега, који обухваћа у себи и његов и сваки ин-

14 ) РуД° л Ф Вагнер, Бег Катр? ит сИе 8ее1е ?от 81апс1рипкЧ <1ег ЛУхзбепвсћаД, ОбШпјЈеп 1857. стр. 6.

1б ) 8ргисће 111 Ргова.