Српски сион

Бр. 49.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 867.

терес; само тако долази он у сукоб с

истином

« 16Л

„Понајпре ми ваља нриметити", вели умни већ номенути мислилац 17 ) „да то није никака иоуздана биљега философског духа, не примати никакових ванредних ствари. — Откуда потлче човек? Пристајете ли на Мојсијево прнчаље? Ако је тако, што вам се то тешко види, да Бог, који је створио човека, наставља га, један пут пут му је проговорио, не говори човеку

и више

17 ) Б а л м е с, ВпеГе ап е1пеп 2луеШег стр. 302.

пута и не наставља гаУ Банредио јеу једном случају, као и у више случајева. Ако ие прихваћате Мојсијева иричања, питам вас-: откуда потиче човек? Је ли он на један пут искрснуо из утробе земљине? То би било сувише ванредпо. За што се је он могао множити, кад је већ постао? Ни то није мање иеобично. Је ли се он мало по мало разви16 ) Ф е х н е р, ЛГе Лге1 МоЦуе шк! ОгипДе Лек 61аићеп8 1863. стр. 114.

јао, док није дошао до овога облика? је ли прошао кроз различите ступње лгивотињскога царства тако, да су иреци Босијетови, Њутнови и Лајбничеви били мајмуни, који су опет пореклом од рептилија и водених чудовишта и тако све даље и даље до носледњег ступња живих бића? Све би то, мислим, било доета ванредно, па онет се добро зна, да се мора прибећи или ванредну причању Мојсијеву или примити како друго, или прибећи напрасним појавама или поступиом преиначавању, а то би све било ванредио. И у постању света има исто тако иешто, се не да навратити у ток обичних догаћаја. Узмите ма коју систему, коју хоћете, притеците Богу или хаосу, историји или скасци, разуму или машти, све је то једнако у обзиру на истакнуто питање. Проблема постања своди се на ово: ии егзистенција, ни иоредак њен не даду се разјаспити," а да се пе намеримо на нешто ванредно. —

(Наставиће се.)

Н0ТША УМ1)ММ II У св. Још и пређе, а од осннвања „Српскога Сиона" баш се ирегло свима пачинима и силама, да се доскочи ненохађању цркве и апатији „вериих" према вери и цркви, шат се излечи болесна вера у народу нашем. Једни доказују, да је вера болесна. А да нам се и не доказује, види се то јаспо; јер, да не спомињемо апатије и пепоштовања ирема вери, цркви и служитељима олтара светога од стране оних, који се но закону крштавају, венчавају па до смрти своје и у цркву долазе — очигледни нам је доказ секта назаренска, која је толико набујала. Други пак, да се радикално почне лечити болесна вера, а тиме да се и наравственост, која се данас још само нод узама силе одржава. до нравог свог значаја доведе и васпостави у народу нашем — нрепоручују нроповед у цркви.

0*1 ЦРКВИ. А разно се проповед преиоручује. Змај вели: „сваке службе предичица, својска и ваљаиа". Г. Јеремић препоручује епархијске проповеднике. Богољуб Мирковић је против тога и вели, да је сваки свештеник кадар поучити верпе „тумачењем недељних и празничних евангелија". 0 свпма тима иредлозима и препорукама размишљао сам, па ево до чега сам дошао: не ти, Змају, са топлом и китњастом препоруком, него се усуђујем рећи: ни ти, св. Патријарше, са иајстрожијим налогом ниси у стању извести код с в а к о г свештеника сваке службе — предичицу. Јер који би то захтевао од свештеника, томе велим, да не нознаје стања свештеника у опште, а по наособ српског свеш-

теиика. т*

Тај не зна, да свештеник норед злеуде оискрбе у свештеничком иоложају своме