Српски сион

Стр. 884.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 50.

— та, да установљењем појединих уредаба п ревизијом саборског устројства ослободи автономију нашу од сваког страног утицаја и најпосле да компилацијом целу автономну организацију сведеуједан кодекс. На томе сабору било је исто тако две странке, као и сад, једна је хтела радити, а друга не ; док се нисмо у општој конФеренцији сложили у програму рада, којн смо сви једнодушно нрихватили, а тај је био: ревизија постојеИих уредаба и коначно уре1)ење целе автономије. Да је нужна ревизија, говори још један разлог, тај раздог је ево овај. Баш мој велештовани пријатељ др. Полит, а уз њега и др.

Вучетић нре две године, дакле није далеко, застуиали су на сабору становиште, да се сабор не упушта у избор митрополита-патријарха, док се не нотврди уредба о избору. Та је уредба враћена ненотврђена, нема је више. Сад ја питам ту господу, кад би сада била седисваканција (недај боже, с десна), какав би положај заузели у том случају? (Жагор с лева.). Ако би заузели онај^ стари, онда питам, зашто нисте сада . . . (Вика с лева: бирали би по деклараторији.) Па онда зашто нисте и пре две године бирали по деклараторији? (Живо одобравање и смеј с десна.) (Наставиће се.)

-—

ШЕМАТИЗАМ ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАБНЕ АР1ИДИЈЕЦЕЗЕ СРЕ1СК0-КАРЛ0ВАЧКЕ ЗА ГОДИНУ 1892, У Новол Саду. Шташпарија српске књижаре Браће М. Иоповића 1892. Стр 80.

Ј^удновата Је поЈава, да се код нас кад што на ситније и незнатнпје ствари већа брига пола.же, него на крунне и најважније ствари. Да н. нр. новосадска и карловачка гимназија једне годнне не пзда свога извештаја — јавно мишљење би се на мах узбунило, те би, без сумње жестоко осудило дотичне уираве, што не издадоше извештаја о заводима, којима управљају, Наравно, ми смо се навикли, да с године на годину добијамо и читамо извештаје о нашим гимназијама, учитељским и вишим девојачким школама — па кад би на једанпут ти извештаји изостали, ми бисмо се због тога узбунили, те бисмо ее бацили на иоље оправданих прекора и осуђивања. А гле, наш највиши просветни завод, наша богословија у Карловцима нуних 15 година није издавала свога извештаја — па је ретко коме од нас надало на ум, да због тога завод осуђујемо — него смо лено и мирно ћут.али и без тога извештаја, као што смо већином ћутали и ове године, када смо га добили у лепом облику, од вреднога привр. ректора г. нроте Јов. Вучковића. Види се дакле, да смо ми прилично немарни и кад имамо, и кад немамо нешто, што нам треба. Но друго нешто хоћемо да нагласимо, кад овако ночесмо са извештајима наншх просветних завода. Хтедосмо овим рећи, да управе на-

ших просветних завода или редовно издаЈу, или бар у опште осећају потребу, да издају годишње извештаје о своме животу и раду — па да тим извештајима обавесте народ о самом заводу, о његовим приликама и неприликама, о његовом унутрашњем и спољашњем животу, о учитељима, ученицима, наставном плану и т. д. Па када поједини наставни заводи, којима је кр.уг рада истина важан, али саразмерно ипак доста ограничен —■ издају такве годишње извештаје, за гито да не издају сличне годтиње извегитаје о раду своме и наше нар. цркв. автономне власти, којима је круг рада далвко гиири и пространији, а и значај по црквено народни напредак далеко већи и замашнији ?! За што наше епархијске, па и митрополијеке власти не издају сваке године извештај о животу и раду своме — и извештај о целокуином стању оне области, којом управљају!? За што да ми нсмамо сваке године штампане извештаје, иди шематизме свих наших епархија? Та кад заслужује један просветни или чак и новчани завод, да се о њему извештај наиише и јавности преда — ваљда је вредно натмати извегитај и о целој једној еиархијг^, у којој су организоване еиархијске, иротоиресвитератске, мештанске цркв. нар. власти и органи , о еиархији., у којој су толике нате цркве, и школе, светтенство п учи-