Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 50.

дите, да иостоје с једне стране проти-уставне, | које из доба ансолутизма, које из доба уставности, а е друге стране истина уставно одобрене али привремене уредбе самога српског сабора; и већ те околности јасно доказују, да је неопходно потребно било, све те наредбе и уредбе нодврћи ревизији. Говорити дакле, да одбор 15-рице није имао- тај задатак, мислим, да је са свим неосновано. (Тако је.) Овим је јасно доказано, да је то био његов најнречи задатак и да није одговорио томе задатку, онда би овај сабор имао основа позвати га на одговор и осудити га, али пошто је он учинио своју дужност, јасно је и то ; да заслужује прије похвалу него прекор. (Живо одобравање с десна). Но вратимо се натраг. Каква ностоји још уредба? Наше саборско устпројство, као што је -установљено на сабору 1874. а нотврђено 187о. ј Морам искрено признати, да се са своје стране врло радујем, што је мој старији брат и врло поштовани нријатељ др. Полит обележио саборско устројство као велику народну тековину, а други мој врло поштовани пријатељ, др. Илија Вучетић, као основни камен наше автономије; а сећајући се и других речи, што су речене о томе устројству, знам да их је било, који су казали и иаладијум маше авшономије. Па у ту народну тековину, у тај основни камен, у тај паладијум дирати — какав грех узимамо на нашу душу, господо моја! Кад бих и ја био тога мишљења, заиста бих и ја то саборско устројство држао за „васго8апс!;о", нити бих се икада усудио, нити бих икада дозволио нодрмати темељ, на ком је устројена наша народно-црквена автономија. Истина ја сам био од оних људи, који су у сриском сабору највише говорили за тао, да се усвоји и установи то саборско уашројство — и гле каква нромена, господо моја!? Какве чудне прилике, да онај човек, који је негда градио, сада у несвести својој хоће да разграђује зграду, у којој се тако дивно одомаћила автономија наша! Но да видимо, какво је шо саборско устројстиво ? Пре свега ћу разгледати га по својој Форми, ио свомеоблику; најнре ћу да га иосматрам као један део наше целокупне автономне организације. То саборско устројство регулише наш сабор и саборски одбор — на ништа више; дакле прекида ону органичку целину, која треба да буде представљена и онда, ако ћемо се држати

тога становишта, да нам ваља градити само поједине статуте. Јер где је митрополијски црквени савет, где је школски савет, где су те две средишне власти, којимаје место у саборском устројству, које тек са тима трима властима чини једну целину! (Тако је, с десна). Да видимо, господо моја, како изгледа сам сабореки одбор ? Ту ћете видити збрку и емесу, коју — морам искрено признати — и ако сам много књига претурио преко руке, учећи се државном праву (др. Вучетић: ти си био ре®ерент) — доћи ћу ја и на то, — нигде видео нисам. Саборски одбор је стална власт као контроина и извршна и као унрава српских народно-црквених Фондова, а као други односно трећи Форум за решавање призваних административних ствари, провизорна је власт, јер решавање тих ствари, поверено му је дотле, док сабор орган на ту цељ не створи. Да видимо сад где је митрополијски црквени савет, који би требао да чини један део саборског уотројетва ? Овај савет морамо тражити чак у уредби од 1871. г., јер и данас још важи она привремена уредба. коју је сабор 1870. установио, а круна 1871. одобрила. Па кад узме мо ту уредбу и хоћемо да нађемо делокруг мишроиолијском црквеном савету, где ћемо га наћи? Морамо ићи натраг чак за једно столеће, на ћемо га наћи — у консисторијалној системи. (Смеј.) Тако исто стоји и са школским саветом, (др. Вучетић: мало друкчије); школски савет је регулисан привременом уредбом од 1871., делокруг му је означен најире у кр. рескрипту од 1868. а после у школској уредби од 1872. Но пођимо даље. Један део саборског уетројства зацело је и изборни ред. Изборни ред и саборско устројство у целом свету чине једну целину, иа ако и нису увек у једном закону, ематрају се као саставни деловм једног закона. У нас је изборни ред не у саборском устројству, него у привременој уредби од 1871., која је установљена на дијаметрално оиречним начелима од оних, на којима је зграђено саборско уетројство, што ћу у течају раснраве и доказати. Па још имамо један део саборског устројства, који је од њега одељен и до данас још законито неустановљен. Видимо, да се шта више иоједине гране чупале из делокруга му на се захтевало, да се засебном уредбом регулишу, а то би била засебна уредба о избору мнтро-