Српски сион

НЕДЕУБНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСБЕТНЕ И АВТ0Н01НЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. Ш 11ИР®©ЈШ@1 ©1а?@Г Власник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — Уредници : СЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВА ПЕТРОВИЋ. ч§ј У НОВОМ САДУ 10. ЈАНУАРА 1893.

ш УДРУЖ1Њ« €1 "Кад смо пре годину дана почели на овоме месту писати, и иначе радити о уд])ужењу нашега свештенства, крај свију предвиђених тешкоћа, које су остварењу његовом стајале и стајати могле на нуту — били смо пуни уверења; да ће се удружење нашега свештенства извести. И, ма да се са неких страна против удружења подизале отворене опозиције, које су се међу тим са својим назорима саме собом потирале и обеснажавале; и ма да је у нитању удружења један део свештенства — врло незнатан — показивао неку незаинтересованост и пасивитет, — УДРУ" жење би се ипак остварило још у г. 1892., да противницима његовим није у савез прискочила и — колера, иротив чијих разлога, као разлога силе, не могосмо војевати. То беше шајог. Пуки случај. Ради колере и санитетских обзира, није градско ноглаварство новосадско могло до-

зволити скупштину многобројног свештенства у Новом Саду. У кратком времену, које је стајало још на расположењу, пије се могла скупштииа сазватп ни у друго место, већ ии зато, јер би сапитетски обзири, ради колере но свој земљи нашој, били несумњива пренрека скупљању и доласку браће свештеника на скуиштипу и на другом месту. И тако заказана скупштина за дан 12. октобра 1892. није се могла одржати, и по томе није се могло ни удружење нашега свештенства известп и организацпја му спровести. Па је ли тиме решена судба нашег удружења? Није! Речено је, да ју реши г. 1892; а суђено ће бити, да то извршп г. 1893-ћа. Тако ми бар желимо да буде, а ако буде добре вол.е у браће свештеннка, — тако ће и бити. Не ћемо тајити, да нам је н срцу ро-

ГОДИНА III.